Rimljanima 4
4
1Šta, onda, da kažemo o našem praocu Avrahamu? Šta je on sam po sebi postigao? 2Jer, ako je Avraham postigao pravednost onim što je učinio, on bi, prema tome, imao razloga da se hvali, ali ne pred Bogom. 3Šta Pismo govori? „Poverova Avraham Bogu, pa mu je to uračunato u pravednost.“
4Onaj koji radi, zarađuje svoju platu radom; ne dobija je milošću. 5A onome koji ne radi, a veruje u Boga koji opravdava bezbožnika, njemu se vera uračunava u pravednost. 6Tako i David kaže da je blažen čovek kome Bog uračunava pravednost ne uzimajući u obzir njegova pravedna dela:
7„Blago onima kojima su bezakonja oproštena,
čiji su gresi pokriveni;
8blago čoveku kome Gospod ne uračunava greh.“
9Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na neobrezane? Već smo rekli da je Avrahamu vera uračunata u pravednost. 10Kako mu je bila uračunata? Kada je bio obrezan, ili kada je bio neobrezan? To nije bilo nakon obrezanja, nego pre njega. 11On je primio znak obrezanja kao pečat pravednosti koju je stekao verom, dok još nije bio obrezan. Time je Avraham postao otac svih neobrezanih koji veruju, a kojima se to uračunava u pravednost. 12On je, takođe, i duhovni praotac onih koji nisu samo obrezani, nego slede primer vere našega oca Avrahama, koju je ovaj imao dok je još bio neobrezan.
Božije obećanje se prima verom
13Jer, kada je Bog obećao Avrahamu i njegovom potomstvu da će mu pripasti svet u nasledstvo, to nije bilo zbog toga što je Avraham držao Zakon, već zbog toga što je primio pravednost od Boga posredstvom svoje vere. 14Jer, ako su naslednici oni koji se drže Zakona, onda je vera beznačajna, a obećanje bezvredno, 15zato što Zakon sa sobom nosi Božiji gnev. A gde nema Zakona, tamo nema ni greha zbog kršenja istog. 16Zato se obećanje temelji na veri, da bi ga ljudi prihvatili kao dar Božije milosti, te da bi bilo delotvorno za sve potomstvo, ne samo za one koji drže Zakon, nego i za one koji su sudeonici u Avrahamovoj veri. On je duhovni otac svima nama. 17Jer, ovako je napisano u Svetom pismu: „Ja sam te učinio ocem mnogih naroda.“ On je poverovao Bogu koji oživljava mrtve i svojom rečju čini da stvari nastanu ni iz čega. 18Avraham je verovao i nadao se i onda kada nije bilo razloga za nadu. Tako je postao ocem mnogih naroda, jer Sveto pismo ovako kaže: „Toliko će biti tvoje potomstvo.“ 19Čak i kad se obazreo na svoje gotovo obamrlo telo, na svojih stotinu godina, kao i na Sarinu nesposobnost da rađa, Avraham se nije pokolebao u svojoj veri. 20On nije doveo u pitanje Božije obećanje, nego je ojačan svojom verom proslavio Boga, 21potpuno uveren da je Bog u stanju da učini ono što je obećao. 22Zato mu je vera uračunata u pravednost. 23Reči: „To mu je bilo uračunato“, nisu bile napisane samo za njega, 24nego i za nas kojima će biti uračunato u pravednost to što verujemo u onog koji je vaskrsao iz mrtvih, našeg Gospoda Isusa. 25Bog ga je predao da umre za naše prestupe, a vaskrsao ga da nas učini pravednima.
Trenutno izabrano:
Rimljanima 4: NSPL
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Sveto pismo, Novi srpski prevod
Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.
Koristi se uz dopuštenje. Sva prava zadržana.
The Holy Bible, New Serbian Translation
Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.
Used by permission. All rights reserved worldwide.