Rimljanima 11:11-24
Rimljanima 11:11-24 Novi srpski prevod (NSPL)
Pitam, dakle: zar su posrnuli da bi sasvim pali? Nikako! U stvari, njihovim prestupom spasenje je došlo drugim narodima, da u njima izazove ljubomoru. Ako, dakle, njihov prestup znači bogatstvo za svet, a njihov poraz bogatstvo za ostale narode, koliko li će više značiti njihovo puno uključenje? A vama koji niste Jevreji, kažem: kao apostol neznabožaca hvalim svoju službu, ne bih li u njima, mom narodu, pobudio ljubomoru, te spasao neke od njih. Jer, ako njihovo odbacivanje znači pomirenje za svet, šta će njihovo ponovno prihvatanje biti ako ne život iz mrtvih? Naime, ako je prvi hleb svet, onda je i sve testo sveto; ako je koren svet, onda su i sve grane svete. Pa ako su neke grane i odlomljene, a ti si se kao divlja maslina nakalemio na njih, te deliš sa njima koren i sokove pitome masline, ne uznosi se nad granama. Ako, pak, hoćeš da se uznosiš, znaj da ne nosiš ti koren, nego koren tebe. No, ti ćeš reći: „Grane su odlomljene da bih se ja nakalemio.“ Dobro, one su odlomljene zbog neverovanja, a ti stojiš verom. Zato ne misli visoko o sebi, nego se boj. Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće poštedeti ni tebe. Stoga, uvidi Božiju dobrotu, kao i njegovu strogost: strogost nad onima koji su pali, a dobrotu Božiju na sebi ako ostaneš u toj dobroti – inače ćeš i sam biti odsečen. Čak će i oni Izrailjci koji ne ostanu u neverovanju biti nakalemljeni, jer je Bog u stanju da ih ponovo nakalemi. Ako si ti, po prirodi grana divlje masline, odsečen, te protiv prirode nakalemljen na pitomu maslinu, koliko li će lakše prirodne grane biti nakalemljene na sopstvenu maslinu?!
Rimljanima 11:11-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Питам стога: „Да се нису спотакли да би сасвим пали?” Далеко од тога; него њиховим промашајем спасење је дошло многобошцима да их подстакну на ревност. Ако је пак њихов промашај богатство за свет и њихово заостајање богатство за многобошце, шта ли ће тек учинити њихова пуноћа? А вама, некадашњим многобошцима, кажем: Уколико сам апостол многобожаца, хвалим своју службу не бих ли како подстакао свој род на ревност и спасао неке од њих. Јер ако је њихово одбацивање донело помирење свету, шта ће друго значити њихово примање него живот из мртвих? Ако је први хлеб свет, свето је и све тесто; и ако је корен свет, свете су и гране. Ако су пак неке гране одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио међу њих и постао заједничар у корену и масноћи маслине, немој да се поносиш над гранама. А ако се поносиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе. На то ћеш рећи: „Гране су одломљене – да се ја накалемим.” Добро; одломљене су због њиховог неверовања, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. Види стога доброту и строгост Божју. Строгост се испољава на онима који су пали, а доброта Божја на теби – ако истрајеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен. А и они, ако не остану у неверовању, биће накалемљени; јер Бог може да их опет накалеми. Јер, ако си ти одсечен од природне дивље маслине и накалемљен – против природе – на питому маслину, колико ће се пре накалемити на рођену маслину они који су по природи њене гране.
Rimljanima 11:11-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа спасење је дошло и незнабошцима да би Израел био љубоморан. Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за незнабошце, колико ће више то бити њихов пуни број! А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао. Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих. Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране. Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине, не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.« Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети. Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен. А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми. Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.
Rimljanima 11:11-24 Нови српски превод (NSP)
Питам, дакле: зар су посрнули да би сасвим пали? Никако! У ствари, њиховим преступом спасење је дошло другим народима, да у њима изазове љубомору. Ако, дакле, њихов преступ значи богатство за свет, а њихов пораз богатство за остале народе, колико ли ће више значити њихово пуно укључење? А вама који нисте Јевреји, кажем: као апостол незнабожаца хвалим своју службу, не бих ли у њима, мом народу, побудио љубомору, те спасао неке од њих. Јер, ако њихово одбацивање значи помирење за свет, шта ће њихово поновно прихватање бити ако не живот из мртвих? Наиме, ако је први хлеб свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, онда су и све гране свете. Па ако су неке гране и одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио на њих, те делиш са њима корен и сокове питоме маслине, не узноси се над гранама. Ако, пак, хоћеш да се узносиш, знај да не носиш ти корен, него корен тебе. Но, ти ћеш рећи: „Гране су одломљене да бих се ја накалемио.“ Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш вером. Зато не мисли високо о себи, него се бој. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. Стога, увиди Божију доброту, као и његову строгост: строгост над онима који су пали, а доброту Божију на себи ако останеш у тој доброти – иначе ћеш и сам бити одсечен. Чак ће и они Израиљци који не остану у неверовању бити накалемљени, јер је Бог у стању да их поново накалеми. Ако си ти, по природи грана дивље маслине, одсечен, те против природе накалемљен на питому маслину, колико ли ће лакше природне гране бити накалемљене на сопствену маслину?!
Rimljanima 11:11-24 Sveta Biblija (SRP1865)
Govorim dakle: eda li se spotakoše da padnu? Bože saèuvaj! Nego je njihova pogrješka spasenje neznabošcima, da bi se i oni razdražili. A kad je pogrješka njihova bogatstvo svijetu i šteta njihova bogatstvo neznabošcima, akamoli da se ispune? Jer vama govorim neznabošcima; jer, buduæi da sam ja apostol neznabožaca, hoæu da hvalim svoju službu; Ne bih li kako razdražio svoj rod, i spasao koga od njih. Jer kad je odmet njihov primirenje svijetu, šta bi bilo primljenje, osim život iz mrtvijeh? Ako je kvasac svet, to je i tijesto; i ako je korijen svet, to su i grane. Ako li se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina, pricijepio si se na njih, i postao si zajednièar u korijenu i u masti od masline; Ne hvali se granama; ako li se pak hvališ, ne nosiš ti korijena nego korijen tebe. A reæi æeš: odlomiše se grane da se ja pricijepim. Dobro! nevjerstvom odlomiše se, a ti vjerom stojiš; ne ponosi se, nego se boj. Jer kad Bog roðenijeh grana ne poštedje, da i tebe kako ne nepoštedi. Gledaj dakle dobrotu i nepošteðenje Božije: nepošteðenje na onima što otpadoše, a na sebi dobrotu Božiju, ako ostaneš u dobroti; ako li pak ne, i ti æeš biti otsjeèen. A i oni, ako ne ostanu u nevjerstvu, pricijepiæe se; jer ih je Bog kadar opet pricijepiti. Jer kad si ti otsjeèen od roðene divlje masline, i pricijepio se na neroðenu pitomu maslinu; akamoli ovi koji æe se pricijepiti na roðenu svoju maslinu!