Римљанима 11:11-24

Питам стога: „Да се нису спотакли да би сасвим пали?” Далеко од тога; него њиховим промашајем спасење је дошло многобошцима да их подстакну на ревност. Ако је пак њихов промашај богатство за свет и њихово заостајање богатство за многобошце, шта ли ће тек учинити њихова пуноћа? А вама, некадашњим многобошцима, кажем: Уколико сам апостол многобожаца, хвалим своју службу не бих ли како подстакао свој род на ревност и спасао неке од њих. Јер ако је њихово одбацивање донело помирење свету, шта ће друго значити њихово примање него живот из мртвих? Ако је први хлеб свет, свето је и све тесто; и ако је корен свет, свете су и гране. Ако су пак неке гране одломљене, а ти си се као дивља маслина накалемио међу њих и постао заједничар у корену и масноћи маслине, немој да се поносиш над гранама. А ако се поносиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе. На то ћеш рећи: „Гране су одломљене – да се ја накалемим.” Добро; одломљене су због њиховог неверовања, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, неће поштедети ни тебе. Види стога доброту и строгост Божју. Строгост се испољава на онима који су пали, а доброта Божја на теби – ако истрајеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен. А и они, ако не остану у неверовању, биће накалемљени; јер Бог може да их опет накалеми. Јер, ако си ти одсечен од природне дивље маслине и накалемљен – против природе – на питому маслину, колико ће се пре накалемити на рођену маслину они који су по природи њене гране.