Посланица Римљанима 11:11-24

Питам, дакле: зар су се спотакли да би сасвим пали? Нипошто! Него, због њиховог преступа спасење је дошло и незнабошцима да би Израел био љубоморан. Па, ако је њихов преступ богатство за свет и њихов губитак богатство за незнабошце, колико ће више то бити њихов пуни број! А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао. Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих. Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране. Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине, не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.« Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој. Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети. Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен. А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми. Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.