YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Otkrivenje 18:15-24

Otkrivenje 18:15-24 Novi srpski prevod (NSPL)

Trgovci koji su ovim trgovali i obogatili se od nje, stajaće izdaleka obuzeti strahom zbog njenih muka, plačući i naričući. Govoriće: „Jao, jao, veliki grade, koji si se oblačio u lan, porfiru i skerlet, i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima! U jedan čas opuste toliko bogatstvo!“ I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. Videvši dim koji se podiže iz grada u požaru, jadikovali su i govorili: „Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?“ Oni posuše prašinu na svoje glave jadikujući i plačući: „Jao, jao, veliki grade! Od njegovog izobilja se obogatiše svi koji su imali brodove na moru, a u jedan je čas opusteo. Veseli se nad njim, nebo! Veselite se nad njim, vi sveti, apostoli i proroci, jer ga je Bog kaznio zbog onog što je učinio vama!“ Tada je jedan moćni anđeo podigao kamen, velik kao mlinski, i bacio ga u more, govoreći: „Ovako će biti bačen veliki grad Vavilon i neće ga više biti. Muzika kitariste, muzičara, flautista i trubača neće se više čuti u tebi, niti će se koji umetnik više naći u tebi, a ni zvuk mlina se neće više čuti. Svetlost svetiljke neće više zasjati u tebi, niti će se glas mladoženje i neveste ikad čuti u tebi, zato što su tvoji trgovci bili svetski moćnici, i zato što je tvoje vračanje dovelo u zabludu sve narode. Uz to se u tebi prolila krv proroka i svetih, i svih onih koji su ubijeni na zemlji.“

Otkrivenje 18:15-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Који су овим трговали и обогатили се стојећи издалека од страха од његових мука, плачући и наричући, и говориће: ‘Јао, јао велики граде, обучен у платно и порфиру и скерлет, и накићен златом и драгим каменом и бисером, јер у један час опусте толико богатство!’ И сваки крмар и сваки морепловац и морнар и сви који раде на мору остадоше издалека и викаху гледајући дим његовог спаљивања, говорећи: ‘Ко је био као овај велики град?’ И бацише прах на своје главе и викаху плачући и наричући, и говораху: ‘Јао, јао велики граде, у ком се обогатише сви који имаху лађе на мору – од његовог скупоценог имања, јер опусте у један час.’ Веселите се над њим, небо и ви свети, и ви апостоли, и ви пророци, јер вас Бог освети на њему.” И један снажан анђео подиже камен, велик као млински камен, и баци га у море говорећи: „Оваквим замахом биће бачен велики град Вавилон и неће се више наћи. И глас певача уз китар и музичара и фрулаша и трубача неће се више чути у теби, и никакав уметник ни од какве уметности неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби, и светлост светиљке неће више светлети у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби; јер твоји трговци беху земаљски великаши, јер су твојим чарањем доведени у заблуду сви народи, и у њему се нађе крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.”

Otkrivenje 18:15-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

»Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао, велики граде! Био си обучен у платно, пурпур и скерлет и накићен златом, драгим камењем и бисерима. У једном часу толико богатство опустошено!‘ »И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао великом граду! Његовим благом се обогатише сви који су на мору имали лађе, а он у једном часу би опустошен!‘ »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!« Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе! »Никада више неће се у теби зачути глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача! Никада више неће се у теби наћи занатлија било ког заната! Никада више неће се у теби зачути клопарање млина! Никада више неће у теби засјати светлост светиљке! Никада више неће се у теби зачути глас младожење и младе! Јер, твоји трговци су били земаљски моћници и твојим врачањем су били заведени сви народи. У њему је нађена крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.«

Otkrivenje 18:15-24 Novi srpski prevod (NSPL)

Trgovci koji su ovim trgovali i obogatili se od nje, stajaće izdaleka obuzeti strahom zbog njenih muka, plačući i naričući. Govoriće: „Jao, jao, veliki grade, koji si se oblačio u lan, porfiru i skerlet, i kitio se zlatom, dragim kamenjem i biserima! U jedan čas opuste toliko bogatstvo!“ I svi kormilari, svi mornari i moreplovci, stajali su izdaleka. Videvši dim koji se podiže iz grada u požaru, jadikovali su i govorili: „Koji je grad bio kao ovaj veliki grad?“ Oni posuše prašinu na svoje glave jadikujući i plačući: „Jao, jao, veliki grade! Od njegovog izobilja se obogatiše svi koji su imali brodove na moru, a u jedan je čas opusteo. Veseli se nad njim, nebo! Veselite se nad njim, vi sveti, apostoli i proroci, jer ga je Bog kaznio zbog onog što je učinio vama!“ Tada je jedan moćni anđeo podigao kamen, velik kao mlinski, i bacio ga u more, govoreći: „Ovako će biti bačen veliki grad Vavilon i neće ga više biti. Muzika kitariste, muzičara, flautista i trubača neće se više čuti u tebi, niti će se koji umetnik više naći u tebi, a ni zvuk mlina se neće više čuti. Svetlost svetiljke neće više zasjati u tebi, niti će se glas mladoženje i neveste ikad čuti u tebi, zato što su tvoji trgovci bili svetski moćnici, i zato što je tvoje vračanje dovelo u zabludu sve narode. Uz to se u tebi prolila krv proroka i svetih, i svih onih koji su ubijeni na zemlji.“

Otkrivenje 18:15-24 Нови српски превод (NSP)

Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. Говориће: „Јао, јао, велики граде, који си се облачио у лан, порфиру и скерлет, и китио се златом, драгим камењем и бисерима! У један час опусте толико богатство!“ И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући: „Јао, јао, велики граде! Од његовог изобиља се обогатише сви који су имали бродове на мору, а у један је час опустео. Весели се над њим, небо! Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци, јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“ Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи: „Овако ће бити бачен велики град Вавилон и неће га више бити. Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача неће се више чути у теби, нити ће се који уметник више наћи у теби, а ни звук млина се неће више чути. Светлост светиљке неће више засјати у теби, нити ће се глас младожење и невесте икад чути у теби, зато што су твоји трговци били светски моћници, и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе. Уз то се у теби пролила крв пророка и светих, и свих оних који су убијени на земљи.“