Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. Говориће:
„Јао, јао, велики граде,
који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
У један час опусте толико богатство!“
И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:
„Јао, јао, велики граде!
Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
а у један је час опустео.
Весели се над њим, небо!
Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“
Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:
„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
и неће га више бити.
Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача
неће се више чути у теби,
нити ће се који уметник више наћи у теби,
а ни звук млина се неће више чути.
Светлост светиљке
неће више засјати у теби,
нити ће се глас младожење и невесте
икад чути у теби,
зато што су твоји трговци били светски моћници,
и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.
Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,
и свих оних који су убијени на земљи.“