Откривење 18:15-24

»Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао, велики граде! Био си обучен у платно, пурпур и скерлет и накићен златом, драгим камењем и бисерима. У једном часу толико богатство опустошено!‘ »И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао великом граду! Његовим благом се обогатише сви који су на мору имали лађе, а он у једном часу би опустошен!‘ »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!« Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе! »Никада више неће се у теби зачути глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача! Никада више неће се у теби наћи занатлија било ког заната! Никада више неће се у теби зачути клопарање млина! Никада више неће у теби засјати светлост светиљке! Никада више неће се у теби зачути глас младожење и младе! Јер, твоји трговци су били земаљски моћници и твојим врачањем су били заведени сви народи. У њему је нађена крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.«