YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Psalmi 62:1-12

Psalmi 62:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Да! У Богу је спокојна душа моја, од њега ми је спасење моје. Да! Он је стена моја, спасење моје и уточиште моје, у ком се не колебам. Докле ћете нападати човека? Удружујете се да га срушите као зид нагнути, као ограду трошну. Смишљају да га с висине сруше, у лажи уживају. Устима благосиљају, а у себи проклињу. Да, душо моја, у Бога се уздај, само у њему је надање моје. Да, он је стена моја, спасење моје, и уточиште моје, у ком се не колебам. У Богу је спасење моје и слава моја, стена тврда и уточиште у Богу се налазе. Народе, у њега се уздај у свако доба! Отворите пред њим срца своја, Бог нам је уточиште! Да! Празни су синови људски. Лажу синови човечји. Да се сви на вагу ставе, били би од даха лакши. Немојте се у силу уздати, нити се отимачином хвалите! Кад вам имање расте, нека вам срце за њега не прионе. Једном Бог рече, а ја двапут чух да је снага у Богу.

Psalmi 62:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Само је у Богу починак, душо моја, од њега је моје спасење. Само је он моја Стена и Спаситељ, моје утврђење високо, нећу се пољуљати. Докле ћете насртати на мене? Зар хоћете да ме убијете? Само што не паднем као нагнут зид, као ограда климава. Заверу су сковали да ме с мог узвишеног места оборе. Лажи им омилише. Устима ме благосиљају, а у себи проклињу. Села Само је у Богу починак, душо моја, од њега је моја нада. Само је он моја Стена и Спаситељ, моје утврђење високо, нећу се пољуљати. Код Бога је моје спасење и слава, Бог је моја јака Стена, моје уточиште. У њега се уздај у свако доба, народе, своје срце изливајте пред њим. Бог је наше уточиште. Села Људи су само дашак, људски род је лаж. Да се сви заједно попну на кантар, од дашка би били лакши. Не уздајте се у изнуђено, не поносите се отетим. Ако вам се увећа богатство, нека вам се срце за њега не везује. Бог рече једно, а ја чух и друго: да је у Богу снага и да је у теби, Господе, љубав. Ти сваком враћаш према његовим делима.

Psalmi 62:1-12 Нови српски превод (NSP)

Само у Богу душа моја почива, од њега је спасење моје. Само он је стена моја и спасење моје; заклон мој, ништа мене неће уздрмати. Докле ћете се обрушавати на човека? Побиће вас, све вас, попут зида накривљеног и ограде полегнуте. Зацело, договорише се са висина његових да га оборе. Они воле лаж, па устима својим благосиљају, а нутрином својом проклињу. Села Само се у Богу смири, душо моја, јер је од њега надање моје. Само он је стена моја и спасење моје; заклон мој, мене неће уздрмати. Од Бога је спасење моје и слава моја; стена снаге моје, уточиште моје је у Богу. У њега се уздај увек, народе; пред њим срце своје изливајте, Бог је наше уточиште. Села Само су дах потомци људи, лаж су потомци човекови; на теразијама мерени заједно они су од даха лакши. Не уздајте се у отимачину и у грабеж ташту наду не стављајте; а богатство када се умножи, срцем се за њега не везујте. Бог је једно објавио, а две ствари ја сам чуо: да је сила једино Божија, да је милост једино Господња; јер, ти узвраћаш човеку по делу његовом.