Псалми 62:1-12

Да! У Богу је спокојна душа моја, од њега ми је спасење моје. Да! Он је стена моја, спасење моје и уточиште моје, у ком се не колебам. Докле ћете нападати човека? Удружујете се да га срушите као зид нагнути, као ограду трошну. Смишљају да га с висине сруше, у лажи уживају. Устима благосиљају, а у себи проклињу. Да, душо моја, у Бога се уздај, само у њему је надање моје. Да, он је стена моја, спасење моје, и уточиште моје, у ком се не колебам. У Богу је спасење моје и слава моја, стена тврда и уточиште у Богу се налазе. Народе, у њега се уздај у свако доба! Отворите пред њим срца своја, Бог нам је уточиште! Да! Празни су синови људски. Лажу синови човечји. Да се сви на вагу ставе, били би од даха лакши. Немојте се у силу уздати, нити се отимачином хвалите! Кад вам имање расте, нека вам срце за њега не прионе. Једном Бог рече, а ја двапут чух да је снага у Богу.