Псалми 62:1-12

Само у Богу душа моја почива, од њега је спасење моје. Само он је стена моја и спасење моје; заклон мој, ништа мене неће уздрмати. Докле ћете се обрушавати на човека? Побиће вас, све вас, попут зида накривљеног и ограде полегнуте. Зацело, договорише се са висина његових да га оборе. Они воле лаж, па устима својим благосиљају, а нутрином својом проклињу. Села Само се у Богу смири, душо моја, јер је од њега надање моје. Само он је стена моја и спасење моје; заклон мој, мене неће уздрмати. Од Бога је спасење моје и слава моја; стена снаге моје, уточиште моје је у Богу. У њега се уздај увек, народе; пред њим срце своје изливајте, Бог је наше уточиште. Села Само су дах потомци људи, лаж су потомци човекови; на теразијама мерени заједно они су од даха лакши. Не уздајте се у отимачину и у грабеж ташту наду не стављајте; а богатство када се умножи, срцем се за њега не везујте. Бог је једно објавио, а две ствари ја сам чуо: да је сила једино Божија, да је милост једино Господња; јер, ти узвраћаш човеку по делу његовом.