Psalmi 55:1-14
Psalmi 55:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Послушај, Боже, молитву моју и немој се оглушити о преклињање моје! Погледај ме и услиши ме, мучим се у јаду свом од вике непријатеља и прогона зликоваца. Срце трепери у мени и обузе ме страх смртни. Страх и трепет ме обузеше и гроза ме савлада. Тада рекох: „Ко би ми дао крила голуба? Одлетео бих да се одморим. Ето, одлетео бих далеко, у пустињи бих се настанио. Похитао бих да утекнем од бесног ветра и олује.” Истреби их, Господе! Смути им језике јер сам у граду насиље и свађу видео. Оне круже зидинама њиховим дању и ноћу, унутра су злочин и патња. Усред њега је поквареност, са улица не одлазе превара и лукавство. Не напада ме непријатељ, то бих поднео, не устаје на мене непријатељ, од њега бих се сакрио! Него ти, човек као ја, пријатељ и друг мој
Psalmi 55:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Чуј моју молитву, Боже, не криј се од моје молбе. Помно ме саслушај и услиши. Мисли су ми збркане и сметен сам због онога што говори непријатељ, због онога како ме опаки тлачи. Јер, на мене обарају несрећу и у свом гневу ме мрзе. Срце се у мени грчи, смртни ужас ме спопада, страх и трепет ме обузе, језа ме преплави. Рекох: »Е да су ми крила као у голуба, одлетео бих и био на миру! Далеко бих одлепршао, у пустињи боравио. Села Похитао бих у своје склониште од вихора и олује.« Говор им збркај, Господе, језике им расколи, јер насиље и кавгу видим у граду. Дању и ноћу круже његовим зидинама. У њему су неправда и мука, у њему је пропаст; тлачење и превара не одлазе му с улица. Да ме увредио непријатељ, то бих поднео. Да се дигао на мене онај ко ме мрзи, од њега бих се сакрио. Али то си учинио ти, човек као ја, мој пријатељ, кога тако добро знам, с којим сам водио присне разговоре док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
Psalmi 55:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Poslušaj, Bože, molitvu moju; od moje se molbe ne sakrivaj. Dobro me počuj i usliši me. Nespokojan sam i smeten u žalopojci svojoj; od glasa protivnika, zbog pritiska zlikovca, jer navališe na mene nevolju i u gnevu zamrzeše me. U meni je srce moje ustreptalo i smrtni užas na mene je pao. Strah i strepnja došli su na mene, jeza me je ophrvala. Govorim: „Ko će mi dati krila golubice? Ja bih da odletim i skrasim se. Baš daleko ja bih odleteo, skrasio se u pustinji. Sela Pohitaću u sklonište svoje, zbog vetra što kovitla i zbog oluje.“ Smeti ih, Gospode, jezik im rascepi; jer vidim nasilje i sukob u gradu. Dan i noć zidine mu obilaze, u njemu su zloba i stradanje. U njemu je razaranje, s trgova mu ne nestaju tlačenje i prevara. Jer nije neprijatelj taj koji me vređa – ja bih to pretrpeo; ni onaj što me mrzi nije taj koji mi čini šta veliko – od njega bih se ja sakrio; već ti – čovek meni ravan – prijatelj moj bliski koji me poznaje; sa kim sam se rado savetovao, u Dom Božiji išao u mnoštvu.
Psalmi 55:1-14 Нови српски превод (NSP)
Послушај, Боже, молитву моју; од моје се молбе не сакривај. Добро ме почуј и услиши ме. Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој; од гласа противника, због притиска зликовца, јер навалише на мене невољу и у гневу замрзеше ме. У мени је срце моје устрептало и смртни ужас на мене је пао. Страх и стрепња дошли су на мене, језа ме је опхрвала. Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице? Ја бих да одлетим и скрасим се. Баш далеко ја бих одлетео, скрасио се у пустињи. Села Похитаћу у склониште своје, због ветра што ковитла и због олује.“ Смети их, Господе, језик им расцепи; јер видим насиље и сукоб у граду. Дан и ноћ зидине му обилазе, у њему су злоба и страдање. У њему је разарање, с тргова му не нестају тлачење и превара. Јер није непријатељ тај који ме вређа – ја бих то претрпео; ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико – од њега бих се ја сакрио; већ ти – човек мени раван – пријатељ мој блиски који ме познаје; са ким сам се радо саветовао, у Дом Божији ишао у мноштву.
Psalmi 55:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Usliši, Bože, molitvu moju, i nemoj se sakriti od moljenja mojega. Pazi, i saslušaj me; cvilim u jadu svom i uzdišem Od vike neprijateljske i od dosade bezbožnièke; jer dižu na me zlo, i u gnjevu gone me. Srce je moje uzdrktalo u meni, i strah smrtni popade me; Strah i trepet doðe na me, i groza poduze me. I rekoh: ko bi mi dao krila golubinja? ja bih odleteo i poèinuo; Daleko bih pobjegao, i nastanio se u pustinji. Pohitao bih da uteèem od vihora i od bure. Porazi, Gospode, i razdijeli jezike njihove, jer vidim nasilje i svaðu u gradu; Danju i noæu to hodi po zidovima njegovijem; zloèinstvo je i muka posred njega. Usred njega je pogibao, s ulice njegove ne odlazi prijevara i lukavstvo. Jer ne ruži me neprijatelj moj, to bih podnio; ne ustaje na me javni nenavidnik, od njega bih se sakrio. Nego ti koji si mi bio to što ja sam, drug moj i znanac moj. S kojim mi bješe radost dijeliti tajnu, i u dom Božji hodih kroz sabor narodni.