Псалми 55:1-14

Послушај, Боже, молитву моју; од моје се молбе не сакривај. Добро ме почуј и услиши ме. Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој; од гласа противника, због притиска зликовца, јер навалише на мене невољу и у гневу замрзеше ме. У мени је срце моје устрептало и смртни ужас на мене је пао. Страх и стрепња дошли су на мене, језа ме је опхрвала. Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице? Ја бих да одлетим и скрасим се. Баш далеко ја бих одлетео, скрасио се у пустињи. Села Похитаћу у склониште своје, због ветра што ковитла и због олује.“ Смети их, Господе, језик им расцепи; јер видим насиље и сукоб у граду. Дан и ноћ зидине му обилазе, у њему су злоба и страдање. У њему је разарање, с тргова му не нестају тлачење и превара. Јер није непријатељ тај који ме вређа – ја бих то претрпео; ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико – од њега бих се ја сакрио; већ ти – човек мени раван – пријатељ мој блиски који ме познаје; са ким сам се радо саветовао, у Дом Божији ишао у мноштву.