Псалми 55:1-14

Чуј моју молитву, Боже, не криј се од моје молбе. Помно ме саслушај и услиши. Мисли су ми збркане и сметен сам због онога што говори непријатељ, због онога како ме опаки тлачи. Јер, на мене обарају несрећу и у свом гневу ме мрзе. Срце се у мени грчи, смртни ужас ме спопада, страх и трепет ме обузе, језа ме преплави. Рекох: »Е да су ми крила као у голуба, одлетео бих и био на миру! Далеко бих одлепршао, у пустињи боравио. Села Похитао бих у своје склониште од вихора и олује.« Говор им збркај, Господе, језике им расколи, јер насиље и кавгу видим у граду. Дању и ноћу круже његовим зидинама. У њему су неправда и мука, у њему је пропаст; тлачење и превара не одлазе му с улица. Да ме увредио непријатељ, то бих поднео. Да се дигао на мене онај ко ме мрзи, од њега бих се сакрио. Али то си учинио ти, човек као ја, мој пријатељ, кога тако добро знам, с којим сам водио присне разговоре док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.