Psalmi 10:1-18
Psalmi 10:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Zašto, Gospode, stojiš daleko? Što se skrivaš u vreme nevolje? Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog, u spletke ga hvata koje je ispleo. Jer opaki se hvali žudnjama svog srca, pohlepni proklinje, prezire Gospoda. U svojoj ga oholosti on ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj. Taj uvek uspeva na svojim stazama, na sudove tvoje on s visoka gleda, i svojim se dušmanima ruga. On u srcu kaže: „Ništa mene neće uzdrmati, zlo me nikad zadesiti neće.“ Usta su mu puna kletve, laži i uvrede, a muka i nevolja pod jezikom njegovim. U dvorištu vreba iz zasede, iz potaje ubija nevinoga, iz skrovišta motri nemoćnoga. Kao lav on vreba u šipražju, u zasedi čeka da ulovi ubogoga; u svoju ga mrežu hvata i odvlači. Bespomoćne lomi i obara, oni mu u kandže dopadaju. On govori u srcu: „Bog zaboravlja, skriva lice, nikada on to neće videti.“ Ustani, Gospode, digni svoju ruku, Bože, ponizne nemoj zaboraviti! Zašto opaki da prezire Boga, zašto da u svom srcu kaže: „Ti me nećeš za to pitati“? Ali, ti to ipak vidiš, jer posmatraš muku i nevolju, da stvar uzmeš u svoje ruke. Nemoćni se oslanja na tebe, sirotome ti si pomoćnik. Slomi ruku opakome, zlome, pa kad tražiš njegovu opakost, ni traga od nje da ne nađeš. Gospod je car u veke vekova, nestaće narodi sa njegove zemlje. Ti, Gospode, čuješ čežnju poniznih, hrabriš ih, uho svoje priklanjaš, da daš pravo sirotome i ugnjetenom, da čovek na zemlji ne zadaje više strah.
Psalmi 10:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Зашто, Господе, далеко стојиш и скриваш се у време невоље? Из обести зликовац сиромахе гони, хвата их у замке које им постави. Зликовац се хвали похлепом душе своје, слави варалицу, а Господа презире. Зликовац у обести својој мисли: „Он не кажњава”, „Нема Бога”, тако он мисли. Путеви су му увек успешни, далеко су му путеви твоји, презире противнике своје. Он говори у срцу свом: „Нећу пасти, увек сам од несреће заклоњен.” Уста његова су пуна клетви, лажи и преваре, под језиком његовим су мука и несрећа. Он седи у заседи и вреба, тајно убија недужног, очи његове сиромаха вребају. Он вреба у потаји, као лав у пећини, вреба да јадника ухвати и хвата немоћног у мрежу своју. Он залегне, шћућури се, и убоги падају у канџе његове. У себи говори: „Бог је заборавио. Окренуо је лице своје, неће видети никад!” Устани, Господе, Боже! Подигни руку своју и сиромаха немој заборавити! Како то да зликовац ружи Бога и говори у себи: „Неће ме он гонити!” Међутим, ти посматраш, гледаш муку и страдање, у руке их узимаш. Сиромах се предаје теби, убогом си ти помоћник. Уништи мишицу зликовцу и злочинцу, казни пакост његову да је нестане. Господ је цар свагда и довека, пропашће варвари из земље његове. Господе, ти чујеш жеље убогих. Окрепи срца њихова, пригни уво своје! Подај правду убогом и потлаченом, да човек престане да по земљи страх шири.
Psalmi 10:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ? Зашто се кријеш у временима невоље? Опаки у својој надмености сиромахе прогони; они се хватају у сплетке које је смислио. Опаки се пожудом свога срца хвали, лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире. Опаки у својој надмености Бога не тражи, нема места за Бога у његовим наумима. Путеви су му увек успешни, надмен је и далеко су од њега твоји закони, презире све своје душмане. Мисли: »Нећу посрнути. Никад ме неће задесити зло.« Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре, под језиком му мука и несрећа. У заседи лежи покрај села, из потаје убија недужнога, очима вреба жртве. У заседи лежи као лав у брлогу, у заседи лежи да сиромаха ухвати, да га у мрежу ухвати и одвуче. Жртве се руше, сатрвене, под његовом снагом падају. А он мисли: »Заборавио је Бог. Сакрио је лице и никад ништа не види.« Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже! Сиромахе не заборави! Зашто да опаки презире Бога? Зашто да мисли: »Неће ме казнити«? Јер, ти видиш, гледаш муку и јад, у руке их узимаш. Невољник се теби предаје, ти сирочади помажеш. Сломи руку опакоме и зломе, казни његову опакост, да се више не нађе. ГОСПОД је Цар заувек и довека! Нестаће незнабошци из његове земље. Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких, охрабрујеш их и помно слушаш. Браниш права сирочади и потлачених, да их смртник више не застрашује.
Psalmi 10:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Zašto, Gospode, stojiš daleko? Što se skrivaš u vreme nevolje? Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog, u spletke ga hvata koje je ispleo. Jer opaki se hvali žudnjama svog srca, pohlepni proklinje, prezire Gospoda. U svojoj ga oholosti on ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj. Taj uvek uspeva na svojim stazama, na sudove tvoje on s visoka gleda, i svojim se dušmanima ruga. On u srcu kaže: „Ništa mene neće uzdrmati, zlo me nikad zadesiti neće.“ Usta su mu puna kletve, laži i uvrede, a muka i nevolja pod jezikom njegovim. U dvorištu vreba iz zasede, iz potaje ubija nevinoga, iz skrovišta motri nemoćnoga. Kao lav on vreba u šipražju, u zasedi čeka da ulovi ubogoga; u svoju ga mrežu hvata i odvlači. Bespomoćne lomi i obara, oni mu u kandže dopadaju. On govori u srcu: „Bog zaboravlja, skriva lice, nikada on to neće videti.“ Ustani, Gospode, digni svoju ruku, Bože, ponizne nemoj zaboraviti! Zašto opaki da prezire Boga, zašto da u svom srcu kaže: „Ti me nećeš za to pitati“? Ali, ti to ipak vidiš, jer posmatraš muku i nevolju, da stvar uzmeš u svoje ruke. Nemoćni se oslanja na tebe, sirotome ti si pomoćnik. Slomi ruku opakome, zlome, pa kad tražiš njegovu opakost, ni traga od nje da ne nađeš. Gospod je car u veke vekova, nestaće narodi sa njegove zemlje. Ti, Gospode, čuješ čežnju poniznih, hrabriš ih, uho svoje priklanjaš, da daš pravo sirotome i ugnjetenom, da čovek na zemlji ne zadaje više strah.
Psalmi 10:1-18 Нови српски превод (NSP)
Зашто, Господе, стојиш далеко? Што се скриваш у време невоље? Опаки, надмени, љуто гони убогог, у сплетке га хвата које је исплео. Јер опаки се хвали жудњама свог срца, похлепни проклиње, презире Господа. У својој га охолости он не тражи, нема Бога ни у једној мисли својој. Тај увек успева на својим стазама, на судове твоје он с висока гледа, и својим се душманима руга. Он у срцу каже: „Ништа мене неће уздрмати, зло ме никад задесити неће.“ Уста су му пуна клетве, лажи и увреде, а мука и невоља под језиком његовим. У дворишту вреба из заседе, из потаје убија невинога, из скровишта мотри немоћнога. Као лав он вреба у шипражју, у заседи чека да улови убогога; у своју га мрежу хвата и одвлачи. Беспомоћне ломи и обара, они му у канџе допадају. Он говори у срцу: „Бог заборавља, скрива лице, никада он то неће видети.“ Устани, Господе, дигни своју руку, Боже, понизне немој заборавити! Зашто опаки да презире Бога, зашто да у свом срцу каже: „Ти ме нећеш за то питати“? Али, ти то ипак видиш, јер посматраш муку и невољу, да ствар узмеш у своје руке. Немоћни се ослања на тебе, сиротоме ти си помоћник. Сломи руку опакоме, зломе, па кад тражиш његову опакост, ни трага од ње да не нађеш. Господ је цар у веке векова, нестаће народи са његове земље. Ти, Господе, чујеш чежњу понизних, храбриш их, ухо своје приклањаш, да даш право сиротоме и угњетеном, да човек на земљи не задаје више страх.
Psalmi 10:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja? S oholosti bezbožnikove muèe se ubogi; hvataju se ubogi prijevarom koju izmišljaju bezbožnici. Jer se bezbožnik dièi željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje. Bezbožnik u obijesti svojoj ne mari za Gospoda: “on ne vidi.” Nema Boga u mislima njegovijem. Svagda su putovi njegovi krivi; za sudove tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neæe ni da gleda. U srcu svojem veli: neæu posrnuti; zlo neæe doæi nigda. Usta su mu puna nevaljalijeh rijeèi, prijevare i uvrede, pod jezikom je njegovijem muka i pogibao. Sjedi u zasjedi iza kuæe; u potaji ubija pravoga; oèi njegove vrebaju ubogoga. Sjedi u potaji kao lav u peæini; sjedi u zasjedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši u mrežu svoju. Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove. Kaže u srcu svome: “Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neæe vidjeti nigda.” Ustani, Gospode! digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnijeh. Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreæi u srcu svom da ti neæeš vidjeti? Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti ti si pomoænik. Satri mišicu bezbožnome i zlome, da se traži i ne naðe bezbožnost njegova. Gospod je car svagda, dovijeka, nestaæe neznabožaca sa zemlje njegove. Gospode! ti èuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje, Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti èovjeka sa zemlje.