Псалми 10:1-18

Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ? Зашто се кријеш у временима невоље? Опаки у својој надмености сиромахе прогони; они се хватају у сплетке које је смислио. Опаки се пожудом свога срца хвали, лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире. Опаки у својој надмености Бога не тражи, нема места за Бога у његовим наумима. Путеви су му увек успешни, надмен је и далеко су од њега твоји закони, презире све своје душмане. Мисли: »Нећу посрнути. Никад ме неће задесити зло.« Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре, под језиком му мука и несрећа. У заседи лежи покрај села, из потаје убија недужнога, очима вреба жртве. У заседи лежи као лав у брлогу, у заседи лежи да сиромаха ухвати, да га у мрежу ухвати и одвуче. Жртве се руше, сатрвене, под његовом снагом падају. А он мисли: »Заборавио је Бог. Сакрио је лице и никад ништа не види.« Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже! Сиромахе не заборави! Зашто да опаки презире Бога? Зашто да мисли: »Неће ме казнити«? Јер, ти видиш, гледаш муку и јад, у руке их узимаш. Невољник се теби предаје, ти сирочади помажеш. Сломи руку опакоме и зломе, казни његову опакост, да се више не нађе. ГОСПОД је Цар заувек и довека! Нестаће незнабошци из његове земље. Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких, охрабрујеш их и помно слушаш. Браниш права сирочади и потлачених, да их смртник више не застрашује.