Knjiga Nemijina 1:1-6
Knjiga Nemijina 1:1-6 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Речи Ахалијиног сина Немије: Месеца хислева године двадесете, док сам био у граду Сусану, дође Ананије, један од моје браће, с људима из Јудеје. Ја их запитах за Јудејце, за остатак који се спасао ропства, и за Јерусалим. Они ми рекоше: „Остатак који се спасао ропства онде, у земљи, у великој је невољи и срамоти. Зид јерусалимски је разваљен, а врата су му огњем спаљена.” Кад сам чуо те речи, сео сам и плакао. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом небеским. Потом рекох: „О господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милостив си према онима који те воле и чувају заповести твоје. Нека буде уво твоје пригнуто, а очи твоје отворене да чујеш молитву слуге свога којом се сада молим пред тобом, дан и ноћ, за синове Израиљеве, слуге твоје. Признајем грехе синова Израиљевих којим смо ти сагрешили.
Knjiga Nemijina 1:1-6 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Речи Немије сина Хахалјиног: Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму. Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.« Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба. Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе.
Knjiga Nemijina 1:1-6 Novi srpski prevod (NSPL)
Reči Nemije, Ahalijinog sina. Bio je mesec kislev, dvadesete godine, a ja sam bio u Susanu, u utvrđenju, kada je došao Hanani, jedan od moje braće i ljudi iz Jude. Pitao sam ih o preostalim Jevrejima koji su preživeli izgnanstvo i o Jerusalimu. A oni su mi rekli: „Preostali koji su preživeli izgnanstvo u toj oblasti su u velikoj nevolji i sramoti. Jerusalimski zid je porušen i vrata su mu spaljena u vatri.“ Čim sam čuo ove reči, seo sam, plakao i žalio danima. Postio sam i molio se pred Bogom nebeskim. Rekao sam: „Molim te, Gospode, Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji čuvaš savez i milost onima koji ga vole i onima koji drže njegove zapovesti! Molim te, prigni svoje uho i otvori oči svoje da čuješ molitvu svoga sluge kojom ti se molim danas pred tobom, danju i noću nad narodom Izrailjem, tvojim slugama. Priznajem grehe izrailjskog naroda kojima smo ti grešili, i ja i dom moga oca smo ti zgrešili.
Knjiga Nemijina 1:1-6 Нови српски превод (NSP)
Речи Немије, Ахалијиног сина. Био је месец кислев, двадесете године, а ја сам био у Сусану, у утврђењу, када је дошао Ханани, један од моје браће и људи из Јуде. Питао сам их о преосталим Јеврејима који су преживели изгнанство и о Јерусалиму. А они су ми рекли: „Преостали који су преживели изгнанство у тој области су у великој невољи и срамоти. Јерусалимски зид је порушен и врата су му спаљена у ватри.“ Чим сам чуо ове речи, сео сам, плакао и жалио данима. Постио сам и молио се пред Богом небеским. Рекао сам: „Молим те, Господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милост онима који га воле и онима који држе његове заповести! Молим те, пригни своје ухо и отвори очи своје да чујеш молитву свога слуге којом ти се молим данас пред тобом, дању и ноћу над народом Израиљем, твојим слугама. Признајем грехе израиљског народа којима смо ти грешили, и ја и дом мога оца смо ти згрешили.
Knjiga Nemijina 1:1-6 Sveta Biblija (SRP1865)
Rijeèi Nemije sina Ahalijina. Mjeseca Hisleva godine dvadesete kad bijah u Susanu gradu, Doðe Ananije jedan od braæe moje s nekima iz Judeje; i zapitah ih za Judejce, za ostatak što bješe ostao od ropstva, i za Jerusalim. A oni mi rekoše: ostatak što osta od ropstva ondje u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je Jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena. A kad èuh te rijeèi, sjedoh i plakah, i tužih nekoliko dana, i postih i molih se pred Bogom nebeskim, I rekoh: oh Gospode Bože nebeski, Bože veliki i strašni, koji èuvaš zavjet i milost onima koji te ljube i drže tvoje zapovijesti. Neka bude uho tvoje prignuto i oèi tvoje otvorene da èuješ molitvu sluge svojega kojom se sada molim pred tobom dan i noæ za sinove Izrailjeve, sluge tvoje, i ispovijedam grijehe sinova Izrailjevijeh kojima ti zgriješismo.