Немија 1:1-6

Речи Немије сина Хахалјиног: Месеца кислева, двадесете године, док сам био у тврђави града Сузе, из Јуде дође Ханани, један од моје браће, са још неким људима, и ја се код њих распитах о Јудејима, о Остатку који је преживео изгнанство, и о Јерусалиму. Они ми рекоше: »Они који су преживели изгнанство и вратили се у покрајину у великој су невољи и срамоти. Јерусалимски зид је разваљен, а капије су му спаљене.« Кад сам чуо те речи, седох и заплаках. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом неба. Онда рекох: »ГОСПОДЕ, Боже неба, велики и страшни Боже, који се држиш свог Савеза љубави са онима који те воле и покоравају се твојим заповестима, ослухни и отвори очи, да чујеш молитву свог слуге, који се и дан и ноћ пред тобом моли за твоје слуге, израелски народ. Признајем ти грехе које смо ми Израелци – и ја и породица мога оца – учинили против тебе.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Немија 1:1-6