Немија 1:1-6

Речи Ахалијиног сина Немије: Месеца хислева године двадесете, док сам био у граду Сусану, дође Ананије, један од моје браће, с људима из Јудеје. Ја их запитах за Јудејце, за остатак који се спасао ропства, и за Јерусалим. Они ми рекоше: „Остатак који се спасао ропства онде, у земљи, у великој је невољи и срамоти. Зид јерусалимски је разваљен, а врата су му огњем спаљена.” Кад сам чуо те речи, сео сам и плакао. Туговао сам данима, постио и молио се пред Богом небеским. Потом рекох: „О господе, Боже небески, Боже велики и страшни, који чуваш савез и милостив си према онима који те воле и чувају заповести твоје. Нека буде уво твоје пригнуто, а очи твоје отворене да чујеш молитву слуге свога којом се сада молим пред тобом, дан и ноћ, за синове Израиљеве, слуге твоје. Признајем грехе синова Израиљевих којим смо ти сагрешили.

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Немија 1:1-6