Marko 4:3-34
Marko 4:3-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Слушајте! Ето, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, и дођоше птице те га позобаше. Друго паде на каменито тле, где немаше много земље, и одмах изниче, јер немаше дубоке земље. А кад сунце изађе, би сасушено и, како немаше корена – усахну. Треће паде у трње, и нарасте трње те га угуши и не донесе рода. Четврта пак падоше у добру земљу и даваху род који је напредовао и растао, и донесе тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.” И рече: „Ко има уши да слуша, нека слуша.” А кад би сам, питаху га за приче они који беху око њега с Дванаесторицом. И рече им: „Вама је дана тајна царства Божјег; а онима који су напољу све бива у причама, да гледајући гледају и не виде, и слушајући слушају и не разумеју, да се не обрате и буде им опроштено.” И рече им: „Не разумете ове приче, а како ћете схватити све приче? Сејач сеје реч. Ови су крај пута посејани, где се сеје реч, и кад је чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њима. И ови су слично посејани на каменитом тлу, који, кад чују реч, одмах је с радошћу примају, и немају корена у себи, него су нестали, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. А други су, што су посејани у трњу, то су они који реч чуше, а светске бриге, те превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива. А они што су посејани на доброј земљи, слушају и примају реч, па доносе род тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.” И рече им: „Да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет; а не да се стави на свећњак? Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изађе на видело. Ко има уши да слуша, нека слуша.” И рече им: „Памтите што чујете. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. Јер ко има – њему ће се дати; а ко нема – и што има, узеће се од њега.” И говораше: „Тако је царство Божје као кад човек баци семе на земљу, и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте – сам не зна како. Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класи. А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.” И говораше: „Како ћемо упоредити царство Божје, или у којој причи да га изложимо? Као горушичино зрно, које, кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци.” И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. А без приче им не говораше, него својим ученицима насамо све објашњаваше.
Marko 4:3-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Слушајте! Изашао сејач да сеје. И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.« И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«. А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама. »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, да ‚гледају и гледају, али да не виде, и да слушају и слушају, али да не разумеју. Иначе би се обратили и било би им опроштено.‘« Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу? »Сејач сеје Реч. Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.« Онда им рече: »Да ли се светиљка уноси да би се ставила под посуду или под постељу, или да би се ставила на свећњак? Јер, што год је тајно, биће разоткривено, и што год је скривено, изаћи ће на видело. Ко има уши да чује, нека чује.« И још им рече: »Пазите шта слушате. Каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити и још ће вам се додати. Ко има, даће му се, а ко нема, узеће му се и оно што има.« Онда рече: »Божије царство је овакво: човек баци семе на земљу, па било да спава или устаје, ноћу и дању, семе клија и расте, а он и не зна како. Земља сама од себе доноси плодове: прво стабљику, затим клас и на крају много зрна у класу. Када сазри, човек одмах узима срп, јер је дошло време за жетву.« »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.« И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.
Marko 4:3-34 Novi srpski prevod (NSPL)
„Slušajte! Izađe sejač da seje. Ali, kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. Neka zrna su, opet, pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke, te one nisu donele rod. Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju, pa su isklijala, uzrasla i donela rod: neka zrna tridesetostruko, neka šezdesetostruko, a neka stostruko.“ Onda Isus reče: „Ko ima uši, neka sluša!“ Kada je Isus ostao sam, Dvanaestorica i oni oko njega, su zatražili od njega da im protumači priče. On im reče: „Vama je dano da saznate tajnu Carstva Božijeg, a ostalima se sve govori u pričama: ’Da gledajući ne vide, da slušajući ne razumeju, da se ne obrate da bi im Bog oprostio.’“ Isus ih zatim upita: „Zar ne razumete ovu priču? Kako ćete razumeti sve ostale priče?“ Sejač seje Božiju reč. Neki ljudi su kao zrnevlje posejano kraj puta; tek što čuju reč, istog trena dolazi Satana i odnosi reč koja je posejana u njima. Drugi su opet kao zrnevlje posejano na kamenitom tlu. Oni, kada čuju reč, odmah je sa radošću prihvataju, ali pošto reč nije uhvatila korena u njima, bivaju nepostojani. Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči, oni odmah otpadaju. Neki su kao zrnevlje posejano u trnje. To su oni koji slušaju reč, ali brige za ovozemaljske stvari, zavodljivost bogatstva i žudnje za drugim stvarima dolaze i uguše reč, te ostaje bez ploda. A zrnevlje koje je posejano na dobro tle, to su oni koji slušaju reč, prihvataju je i donose plod: jedni tridesetostruko, drugi šezdesetostruko, a neki stostruko. Isus nastavi: „Ko bi od vas doneo svetiljku i stavio je pod mericu ili ispod kreveta? Zar se svetiljka ne stavlja na svećnjak? Što je skriveno, to će se otkriti, i obelodaniće se ono što je tajno. Ko ima uši, neka sluša!“ Isus im zatim reče: „Pazite kako slušate. Jer kakvom merom merite, takvom merom će vama biti mereno. Jer ko ima, njemu će se dodati, a onome koji nema, oduzeće se i to što ima.“ Isus je takođe rekao: „Carstvo Božije je slično čoveku koji je posejao seme na svojoj njivi. On leže noću i ustaje danju, a seme niče i raste ni sam ne zna kako. Zemlja sama po sebi čini da donosi rod. Prvo se pojavi stabljika, zatim klas, onda klas pun žita. A kada usev sasvim dozri, čovek brže-bolje uzima srp u ruke, jer je žetva prispela.“ Isus ponovo prozbori: „S čim ćemo uporediti Carstvo Božije? Kakvom pričom da ga objasnimo? Ono je slično gorušičinom zrnu, najmanjem od svih koja se seju u zemlju. Ali kada se poseje, izrasta i postaje veće od sveg ostalog rastinja, pa razvija toliko velike grane da se pod njegovom senkom gnezde ptice nebeske.“ Isus je narodu pripovedao mnogo ovakvih priča, onoliko koliko su mogli da razumeju. Bez priča im ništa nije govorio. Ipak, svojim učenicima je sve objašnjavao kada su bili sami.
Marko 4:3-34 Нови српски превод (NSP)
„Слушајте! Изађе сејач да сеје. Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“ Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“ Када је Исус остао сам, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама: ’Да гледајући не виде, да слушајући не разумеју, да се не обрате да би им Бог опростио.’“ Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ Сејач сеје Божију реч. Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко. Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. Ко има уши, нека слуша!“ Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“ Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни сам не зна како. Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“ Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“ Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.
Marko 4:3-34 Sveta Biblija (SRP1865)
Slušajte: evo iziðe sijaè da sije. I kad sijaše dogodi se da jedno pade ukraj puta, i doðoše ptice i pozobaše ga. A drugo pade na kamenito mjesto gdje ne bijaše mnogo zemlje; i odmah iznièe; jer ne bijaše u dubinu zemlje: A kad obasja sunce, uvenu, i buduæi da nemaše korijena, usahnu. I drugo pade u trnje; i naraste trnje i udavi ga, i ne donese roda. I drugo pade na zemlju dobru; i davaše rod koji napredovaše i rastijaše i donošaše po trideset i po šeset i po sto. I reèe: ko ima uši da èuje neka èuje. A kad osta sam, zapitaše ga koji bijahu s njim i sa dvanaestoricom za ovu prièu. I reèe im: vama je dano da znate tajne carstva Božijega, a onima napolju sve u prièama biva; Da oèima gledaju i da ne vide, i da ušima slušaju i da ne razumiju; da se kako ne obrate i da im se ne oproste grijesi. I reèe im: zar ne razumijete ove prièe? A kako æete sve prièe razumjeti? Sijaè rijeè sije. A ono su kraj puta, gdje se sije rijeè i kad je èuju odmah doðe sotona i otme rijeè posijanu u srcima njihovijem. Tako su i ono što se sije na kamenitijem mjestima koji kad èuju rijeè odmah je prime s radošæu; Ali nemaju korijena u sebi, nego su nepostojani, pa kad bude do nevolje ili ih potjeraju rijeèi radi, odmah se sablazne. A ono su što se u trnju sije koji slušaju rijeè, Ali brige ovoga svijeta i prijevara bogatstva i ostale slasti uðu i zaguše rijeè, i bez roda ostane. A ono su što se na dobroj zemlji sije koji slušaju rijeè i primaju, i donose rod po trideset i po šeset i po sto. I govoraše im: eda li se svijeæa užiže da se metne pod sud ili pod odar? a ne da se na svijetnjak metne? Jer nema ništa tajno što neæe biti javno; niti ima što sakriveno što neæe iziæi na vidjelo. Ako ima ko uši da èuje neka èuje. I govoraše im: pamtite što èujete: kakom mjerom mjerite onakom æe vam se mjeriti i dometnuæe se vama koji slušate. Jer ko ima, daæe mu se; a koji nema, uzeæe mu se i ono što ima. I govoraše im: tako je carstvo Božije kao èovjek kad baci sjeme u zemlju; I spava i ustaje noæu i danju; i sjeme nièe i raste, da ne zna on. Jer zemlja sama od sebe najprije donese travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu. A kad sazri rod, odmah pošlje srp; jer nasta žetva. I govoraše: kakvo æemo kazati da je carstvo Božije? ili u kakvoj æemo ga prièi iskazati? Ono je kao zrno gorušièno koje kad se posije u zemlju manje je od sviju sjemena na zemlji; A kad se posije, uzraste i bude veæe od svega povræa, i pusti grane velike da mogu u njegovu hladu ptice nebeske življeti. I takovijem mnogijem prièama kazivaše im rijeè koliko mogahu slušati. A bez prièa ne govoraše im ni rijeèi. A uèenicima osobito kazivaše sve.