„Слушајте! Ето, изађе сејач да сеје. И кад је сејао, једно семе паде крај пута, и дођоше птице те га позобаше. Друго паде на каменито тле, где немаше много земље, и одмах изниче, јер немаше дубоке земље. А кад сунце изађе, би сасушено и, како немаше корена – усахну. Треће паде у трње, и нарасте трње те га угуши и не донесе рода. Четврта пак падоше у добру земљу и даваху род који је напредовао и растао, и донесе тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.” И рече: „Ко има уши да слуша, нека слуша.”
А кад би сам, питаху га за приче они који беху око њега с Дванаесторицом. И рече им: „Вама је дана тајна царства Божјег; а онима који су напољу све бива у причама, да гледајући гледају и не виде, и слушајући слушају и не разумеју, да се не обрате и буде им опроштено.” И рече им: „Не разумете ове приче, а како ћете схватити све приче? Сејач сеје реч. Ови су крај пута посејани, где се сеје реч, и кад је чују, одмах долази сатана и узима реч посејану у њима. И ови су слично посејани на каменитом тлу, који, кад чују реч, одмах је с радошћу примају, и немају корена у себи, него су нестали, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблазне. А други су, што су посејани у трњу, то су они који реч чуше, а светске бриге, те превара богатства и жудње за другим стварима увлаче се и гуше реч, те неплодна бива. А они што су посејани на доброј земљи, слушају и примају реч, па доносе род тридесетоструко и шездесетоструко и стоструко.”
И рече им: „Да ли се светиљка пали да се стави под мерицу или под кревет; а не да се стави на свећњак? Јер ништа није скривено што се не би открило; нити што би тајно, а да не изађе на видело. Ко има уши да слуша, нека слуша.”
И рече им: „Памтите што чујете. Каквом мером мерите, биће вам одмерено, и додаће се вама који слушате. Јер ко има – њему ће се дати; а ко нема – и што има, узеће се од њега.”
И говораше: „Тако је царство Божје као кад човек баци семе на земљу, и спава и устаје ноћу и дању, а семе ниче и расте – сам не зна како. Земља сама од себе доноси род, прво стабљику, затим клас, онда пуно жита у класи. А кад род допусти, одмах шаље срп, јер је жетва настала.”
И говораше: „Како ћемо упоредити царство Божје, или у којој причи да га изложимо? Као горушичино зрно, које, кад се посеје у земљу, мање је од свих семена на земљи, а кад га посеју, израста и бива веће од свег поврћа, те развија велике гране, тако да птице небеске могу да се гнезде у његовој сенци.” И казиваше им реч у многим таквим причама, колико су могли да слушају. А без приче им не говораше, него својим ученицима насамо све објашњаваше.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
