Marko 14:3-31
Marko 14:3-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И кад је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена, која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби суд од алавастра и изли на његову главу. А неки негодоваху говорећи међу собом: „Зато је тако просуто миро? Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И приговараху јој. Но Исус рече: „Оставите је, што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени. Јер сиромахе увек имате са собом и, кад хоћете, можете им добро чинити, а мене немате свагда. Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп. И заиста вам кажем: где год се проповеда јеванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини – за сећање на њу.” А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда. А првога дана бесквасних хлебова, кад су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: „Куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?” И посла двојицу од својих ученика и рече им: „Идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим, и где уђе, реците домаћину: Учитељ пита: ‘Где је моја дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ И он ће вам показати велику одају на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.” И изађоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише Пасху. А кад је било вече, дође са Дванаесторицом. И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас – који једе са мном.” Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: „Да нећу ја?” А он им рече: „Један од Дванаесторице који умаче са мном у зделу. Син човечји иде, додуше, као што је написано за њега, али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио тај човек.” И кад су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: „Узмите, ово је тело моје.” И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви. И рече им: „Ово је моја крв завета, која се пролива за многе. Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.” И отпојавши хвалу, изађоше на Маслинску гору. И рече им Исус: „Сви ћете се саблазнити, јер је написано: ‘Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.’ Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.” А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, али ја нећу.” И рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас – ове ноћи – пре но што петао два пута запева.” Но он говораше још упорније: „Ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе.” А исто тако говораху и сви остали.
Marko 14:3-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу. А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.« И строго је изгрдише. »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.« Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда. Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?« Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.« И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру. Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом. »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.« Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?« »Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.« Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.« Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили. »Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.« Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору. »Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је: ‚Ударићу пастира, и овце ће се раштркати.‘ Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.« А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!« »Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.« Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.« А тако рекоше и сви остали.
Marko 14:3-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je boravio u Vitaniji i sedeo za stolom u kući Simona gubavca, dođe neka žena s posudom od alabastra sa skupocenim mirisnim uljem od pravog narda. Razbila je posudu i izlila ulje na Isusovu glavu. Neki od učenika su negodovali, govoreći među sobom: „Zašto se ovo mirisno ulje tako nemilice rasipa? To ulje je moglo da se proda za više od tri stotine srebrnjaka i da se da siromasima.“ Zato su je prekorili. Ali Isus reče: „Ostavite je! Zašto joj stvarate neprijatnosti? Ona mi je učinila dobro delo. Jer siromahe ćete uvek imati sa sobom, te im možete iskazivati dobra dela kad god hoćete, a mene nećete imati uvek. Ona je učinila što je mogla; izlivši mirisno ulje na mene, unapred je pripremila moje telo za pogreb. Zaista vam kažem, gde god se širom sveta bude propovedala Radosna vest, reći će se i ovo što je ona učinila, za sećanje na nju.“ Juda Iskariot, jedan od Dvanaestorice, ode vodećim sveštenicima da im izda Isusa. Oni su se obradovali kada su to čuli, pa su mu obećali da će mu dati novac. Juda je od tada tražio zgodnu priliku da izda Isusa. A na prvi dan praznika Beskvasnih hlebova, kada se klalo pashalno jagnje, učenici rekoše Isusu: „Gde želiš da odemo, da ti pripremimo i da jedeš pashalnu večeru?“ Isus posla dva svoja učenika i reče im: „Idite u grad. Tamo će vas sresti čovek koji nosi krčag s vodom. Vi pođite za njim, pa u koju kuću uđe, vi recite vlasniku kuće: ’Učitelj pita: „Gde je gostinska soba u kojoj ću sa svojim učenicima jesti pashalnu večeru?“’ On će vam pokazati veliku sobu na spratu, opremljenu i uređenu. Tamo nam pripremite večeru.“ Učenici krenu i dođu u grad. Tamo su našli sve onako kako im je Isus rekao, te pripreme za Pashu. Uveče je Isus došao sa Dvanaestoricom. Dok su večerali, Isus reče: „Zaista vam kažem da će me izdati jedan od vas koji jedete sa mnom.“ Oni počeše da se žaloste i da ga pitaju: „Da nisam ja taj?“ A Isus im odgovori: „To je jedan od Dvanaestorice, koji umače sa mnom hleb u zdelu. Doduše, Sin Čovečiji odlazi u smrt kao što je u Svetom pismu napisano za njega, ali teško onom čoveku koji ga izdaje! Tom čoveku bi bilo bolje da se nije ni rodio.“ Dok su jeli, Isus uze hleb, izreče blagoslov, razlomi ga i dade im. Rekao je: „Uzmite, ovo je moje telo.“ Zatim je uzeo čašu, zahvalio Bogu, pružio im je, pa su svi pili iz nje. Rekao im je: „Ovo je krv moja, krv saveza, koja se proliva za mnoge. Zaista vam kažem: neću više piti vina od roda loze, do onoga dana kada ću piti novo vino u Carstvu Božijem.“ Zatim su otpevali hvalospeve i zaputili se ka Maslinskoj gori. Isus im reče: „Svi ćete se vi okrenuti od mene, jer je napisano: ’Udariću pastira, i ovce će se razbežati.’ Ali kada vaskrsnem, otići ću pre vas u Galileju.“ Petar mu reče: „Ako se i svi okrenu od tebe, ja neću.“ A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se ti tri puta odreći danas, još ove noći, i to pre no što se petao dva puta oglasi.“ No Petar je još upornije tvrdio: „Neću te se odreći, čak i ako treba da umrem sa tobom!“ Tako su rekli i svi učenici.
Marko 14:3-31 Нови српски превод (NSP)
Кад је боравио у Витанији и седео за столом у кући Симона губавца, дође нека жена с посудом од алабастра са скупоценим мирисним уљем од правог нарда. Разбила је посуду и излила уље на Исусову главу. Неки од ученика су негодовали, говорећи међу собом: „Зашто се ово мирисно уље тако немилице расипа? То уље је могло да се прода за више од три стотине сребрњака и да се да сиромасима.“ Зато су је прекорили. Али Исус рече: „Оставите је! Зашто јој стварате непријатности? Она ми је учинила добро дело. Јер сиромахе ћете увек имати са собом, те им можете исказивати добра дела кад год хоћете, а мене нећете имати увек. Она је учинила што је могла; изливши мирисно уље на мене, унапред је припремила моје тело за погреб. Заиста вам кажем, где год се широм света буде проповедала Радосна вест, рећи ће се и ово што је она учинила, за сећање на њу.“ Јуда Искариот, један од Дванаесторице, оде водећим свештеницима да им изда Исуса. Они су се обрадовали када су то чули, па су му обећали да ће му дати новац. Јуда је од тада тражио згодну прилику да изда Исуса. А на први дан празника Бесквасних хлебова, када се клало пасхално јагње, ученици рекоше Исусу: „Где желиш да одемо, да ти припремимо и да једеш пасхалну вечеру?“ Исус посла два своја ученика и рече им: „Идите у град. Тамо ће вас срести човек који носи крчаг с водом. Ви пођите за њим, па у коју кућу уђе, ви реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’ Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо нам припремите вечеру.“ Ученици крену и дођу у град. Тамо су нашли све онако како им је Исус рекао, те припреме за Пасху. Увече је Исус дошао са Дванаесторицом. Док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас који једете са мном.“ Они почеше да се жалосте и да га питају: „Да нисам ја тај?“ А Исус им одговори: „То је један од Дванаесторице, који умаче са мном хлеб у зделу. Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“ Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде им. Рекао је: „Узмите, ово је моје тело.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је, па су сви пили из ње. Рекао им је: „Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе. Заиста вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити ново вино у Царству Божијем.“ Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори. Исус им рече: „Сви ћете се ви окренути од мене, јер је написано: ’Ударићу пастира, и овце ће се разбежати.’ Али када васкрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“ Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја нећу.“ А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас, још ове ноћи, и то пре но што се петао два пута огласи.“ Но Петар је још упорније тврдио: „Нећу те се одрећи, чак и ако треба да умрем са тобом!“ Тако су рекли и сви ученици.
Marko 14:3-31 Sveta Biblija (SRP1865)
I kad bijaše on u Vitaniji u kuæi Simona gubavoga i sjeðaše za trpezom, doðe žena sa sklenicom mnogocjenoga mira èistoga nardova, i razbivši sklenicu ljevaše mu na glavu. A neki se srðahu govoreæi: zašto se to miro prosipa tako? Jer se mogaše za nj uzeti više od trista groša i dati siromasima. I vikahu na nju. A Isus reèe: ostavite je; šta joj smetate? ona uèini dobro djelo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, i kad god hoæete možete im dobro èiniti; a mene nemate svagda. Ona što može, uèini: ona pomaza naprijed tijelo moje za ukop. Zaista vam kažem: gdje se god uspropovijeda jevanðelje ovo po svemu svijetu, kazaæe se i to za spomen njezin. I Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice, otide ka glavarima sveštenièkijem da im ga izda. A oni èuvši obradovaše se, i obrekoše mu novce dati: i tražaše zgodu da ga izda. I u prvi dan prijesnijeh hljebova, kad klahu pashu, rekoše mu uèenici njegovi: gdje æeš da idemo da ti zgotovimo pashu da jedeš? I posla dvojicu od uèenika svojijeh i reèe im: idite u grad, i srešæe vas èovjek koji nosi vodu u krèagu; idite za njim, I gdje uðe kažite gospodaru od one kuæe: uèitelj veli: gdje je gostionica gdje æu jesti pashu s uèenicima svojijem? I on æe vam pokazati veliku sobu prostrtu gotovu: ondje nam zgotovite. I iziðoše uèenici njegovi, i doðoše u grad, i naðoše kao što im kaza, i ugotoviše pashu. I kad bi uveèe, doðe sa dvanaestoricom. I kad sjeðahu za trpezom i jeðahu reèe Isus: zaista vam kažem: jedan od vas, koji jede sa mnom, izdaæe me. A oni se zabrinuše, i stadoše govoriti jedan za drugijem: da ne ja? i drugi: da ne ja? A on odgovarajuæi reèe im: jedan od dvanaestorice koji umoèi sa mnom u zdjelu. Sin èovjeèij dakle ide kao što je pisano za njega; ali teško onome èovjeku koji izda sina èovjeèijega; bolje bi mu bilo da se nije rodio onaj èovjek. I kad jeðahu uze Isus hljeb i blagoslovivši prelomi ga, i dade im, i reèe: uzmite, jedite; ovo je tijelo moje. I uze èašu i davši hvalu dade im; i piše iz nje svi. I reèe im: ovo je krv moja novoga zavjeta koja æe se proliti za mnoge. Zaista vam kažem: više neæu piti od roda vinogradskoga do onoga dana kad æu ga piti novoga u carstvu Božijemu. I otpojavši hvalu iziðoše na goru Maslinsku. I reèe im Isus: svi æete se vi sablazniti o mene ovu noæ; jer je pisano: udariæu pastira i ovce æe se razbjeæi. Ali po vaskrseniju svojemu ja idem pred vama u Galileju. A Petar mu reèe: ako se i svi sablazne, ali ja neæu. I reèe mu Isus: zaista ti kažem: noæas dok dvaput pijetao ne zapjeva tri puta æeš me se odreæi. A on još veæma govoraše: da bih znao s tobom i umrijeti neæu te se odreæi. Tako i svi govorahu.