А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.
А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? Та помаст је могла да се прода за више од триста динара, па да се то раздели сиромасима.«
И строго је изгрдише.
»Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.
Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим, па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘ И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«
И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.
Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.
»Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«
Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«
»Један од Дванаесторице«, рече им он, »који са мном умаче у зделу. Син човечији ће, додуше, отићи као што је за њега написано, али тешко оном човеку који изда Сина човечијега: боље би му било да се није ни родио.«
Док су јели, Исус узе хлеб, благослови га и изломи, па им га даде, говорећи: »Узмите – ово је моје тело.«
Онда узе чашу, захвали Богу и даде им је, па су сви из ње пили.
»Ово је моја крв«, рече им, »крв савеза, која се пролива за многе. Истину вам кажем: више нећу пити од лозиног рода до онога дана када ћу га, новог, пити у Божијем царству.«
Затим отпеваше хвалоспев, па одоше на Маслинску гору.
»Сви ћете се саблазнити«, рече им Исус. »Јер, записано је:
‚Ударићу пастира,
и овце ће се раштркати.‘
Али, после свог васкрсења, отићи ћу пред вама у Галилеју.«
А Петар му рече: »Ако се сви и саблазне, ја нећу!«
»Истину ти кажем«, рече му Исус, »данас, још ове ноћи, пре него што се петао два пута огласи, ти ћеш ме се три пута одрећи.«
Али Петар је још упорније говорио: »Ако треба и да умрем с тобом, нећу те се одрећи.«
А тако рекоше и сви остали.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
