И кад је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена, која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби суд од алавастра и изли на његову главу. А неки негодоваху говорећи међу собом: „Зато је тако просуто миро? Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима.” И приговараху јој. Но Исус рече: „Оставите је, што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени. Јер сиромахе увек имате са собом и, кад хоћете, можете им добро чинити, а мене немате свагда. Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп. И заиста вам кажем: где год се проповеда јеванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини – за сећање на њу.” А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда. А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.
А првога дана бесквасних хлебова, кад су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: „Куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?” И посла двојицу од својих ученика и рече им: „Идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим, и где уђе, реците домаћину: Учитељ пита: ‘Где је моја дворана где ћу јести пасху са својим ученицима?’ И он ће вам показати велику одају на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.” И изађоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише Пасху.
А кад је било вече, дође са Дванаесторицом. И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас – који једе са мном.” Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: „Да нећу ја?” А он им рече: „Један од Дванаесторице који умаче са мном у зделу. Син човечји иде, додуше, као што је написано за њега, али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечјег; боље би му било да се није родио тај човек.”
И кад су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: „Узмите, ово је тело моје.” И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви. И рече им: „Ово је моја крв завета, која се пролива за многе. Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.”
И отпојавши хвалу, изађоше на Маслинску гору. И рече им Исус: „Сви ћете се саблазнити, јер је написано: ‘Ударићу пастира, и овце ће се разбећи.’ Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.” А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, али ја нећу.” И рече му Исус: „Заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас – ове ноћи – пре но што петао два пута запева.” Но он говораше још упорније: „Ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе.” А исто тако говораху и сви остали.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
