Matej 27:1-66
Matej 27:1-66 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију. И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату. Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама говорећи: „Згреших што издадох невину крв.” А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.” Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се. А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.” Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. Зато се она њива до данас зове Крвна њива. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ.” А кад Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: „Јеси ли ти јудејски цар?” А Исус рече: „Ти кажеш.” И кад га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?” И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио. А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели. Тада су имали познатога сужња који се звао Варава. И кад се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса, који се зове Христос?” Јер је знао да су га предали из зависти. А кад је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.” Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. А намесник им се обрати и рече: „Којега од ове двојице хоћете да вам ослободим?” Они рекоше: „Вараву.” Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде. А он рече: „Какво је зло учинио?” Али они још више викаху говорећи: „Нека распет буде.” А Пилат, видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду, па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.” Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.” Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну. Тада намесникови војници поведоше Исуса у судницу и скупише око њега целу чету. Свукоше га и огрнуше му црвени огртач, оплетоше венац од трња, те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!”, и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симон; овога натераше да му понесе крст. И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи „место лобање”, дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије. А кад га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку, и седећи чуваху га онде. И ставише му изнад главе његову кривицу написану: „Ово је Исус, цар јудејски.” Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране. А пролазници су га грдили машући главама и говорећи: „Ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе; ако си Син Божји, сиђи с крста.” Исто тако су говорили првосвештеници заједно с књижевницима и старешинама, исмевајући му се: „Друге је спасао, себе не може да спасе”; „Цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега”; „Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божји сам син.” А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим. А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи. Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: „Или, Или, лема савахтани”; то значи: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” А неки од оних што су онде стајали, чувши то рекоше: „Овај зове Илију.” И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије. А остали рекоше: „Остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.” А Исус опет повика гласно и издаху. И, гле, завеса у храму расцепи се надвоје, од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше, и гробови се отворише, те васкрснуше многа тела умрлих светаца; и изашавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: „Овај заиста беше Божји син.” А беху онде и гледају издалека многе жене које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му. Међу њима беше Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова. А кад наста вече, дође богати човек из Ариматеје по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик. Овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда. И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно, па га стави у свој нови гроб, који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде. А Марија Магдалена и друга Марија сеђаху онде према гробу. А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата и рекоше: „Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: ‘После три дана васкрснућу.’ Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана да не дођу његови ученици, украду га и народу рекну: ‘Васкрсао је из мртвих’, па ће последња превара бити гора од прве.” Рече им Пилат: „Ево вам стража; идите и осигурајте како знате.” А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.
Matej 27:1-66 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Рано ујутро првосвештеници и старешине народа договорише се да Исуса убију. Везаше га, па га одведоше и предадоше намеснику Пилату. Када је Јуда, који га је издао, видео да је Исус осуђен, покаја се и првосвештеницима и старешинама врати тридесет сребрњака, говорећи: »Згрешио сам издавши невину крв.« Они му рекоше: »Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.« Он баци сребрњаке у Храм, па оде и обеси се. Првосвештеници узеше сребрњаке, говорећи: »Није дозвољено да се овај новац стави у храмску ризницу, јер је плата за крв.« Онда се договорише и тим новцем купише Грнчареву њиву, да буде гробље за странце. Зато се та њива све до дана данашњег зове Крвна њива. Тако се испунило оно што је речено преко пророка Јеремије: »Узеше тридесет сребрњака, цену процењенога, кога проценише Израелци, и дадоше их за Грнчареву њиву, као што ми је Господ заповедио.« А Исус је стајао пред намесником, који га упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« Исус му рече: »Тако је као што кажеш.« А док су га првосвештеници и старешине оптуживали, није ништа одговарао. Тада му Пилат рече: »Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?« Али Исус му не одговори ниједном речју, па се намесник веома зачуди. А намесник је имао обичај да о празницима ослободи народу једног затвореника кога су хтели. Тада је тамо био познати затвореник по имену Варава. Када се народ окупио, Пилат их упита: »Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса званог Христос?« Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти. Док је Пилат седео на судијској столици, његова жена му поручи: »Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много препатила због њега.« Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затражи Вараву, а да Исус буде погубљен. Намесник их упита: »Кога од ове двојице хоћете да вам ослободим?« »Вараву!« одговорише они. »А шта да урадим са Исусом званим Христос?« упита их он. А они сви рекоше: »Нека буде распет!« »Какво је зло учинио?« упита их. Али они још гласније повикаше: »Нека буде распет!« Пилат виде да ништа не помаже, него да настаје све већи метеж, па узе воде и пред народом опра руке, говорећи: »Нисам крив за крв овога човека – то је ваша ствар!« А сав народ одврати: »Његова крв на нас и на нашу децу!« Тада им Пилат ослободи Вараву, а Исуса избичева, па га предаде да га распну. Намесникови војници одведоше Исуса у преторијум, па око њега окупише целу чету. Свукоше га и огрнуше скерлетним плаштом. Исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, а у десну руку трску. Онда клекнуше пред њим, па почеше да му се ругају, говорећи: »Здраво, царе Јудеја!« Потом су га пљували и ударали трском по глави. Када су престали да му се ругају, скинуше плашт с њега и обукоше му његову одећу, па га одведоше да га распну. Док су излазили, наиђоше на једног човека из Кирине који се звао Симон и натераше га да носи Исусов крст. Када су стигли на место које се зове Голгота – што значи »Лобањско место« – дадоше Исусу да пије вино помешано са жучи. Али, кад га је окусио, не хтеде да га пије. Они га распеше, па разделише његову одећу бацањем коцке. Онда седоше тамо да га чувају. А изнад главе су му ставили написану његову кривицу: Ово је Исус, цар Јудеја. Тада с њим распеше и два разбојника – једног с његове десне, а другог с леве стране. А пролазници су га вређали. Махали су главама и говорили: »Спаси самога себе, ти који рушиш Храм и градиш га за три дана! Сиђи са крста ако си Син Божији!« Слично су му се ругали и првосвештеници, заједно с учитељима закона и старешинама, говорећи: »Друге је спасао, а себе не може да спасе! Он је цар Израела – нека сада сиђе с крста, па ћемо му поверовати. Узда се у Бога, па нека га он сада избави ако га жели. Јер, говорио је: ‚Ја сам Син Божији.‘« А тако су га вређали и разбојници који су с њим били распети. Од поднева до три сата завлада тама по целој земљи. Око три сата Исус повика из свега гласа: »Ели, Ели, лама сабахтани?« – што значи »Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?« Чули су то неки који су тамо стајали, па рекоше: »Зове Илију!« Један од њих сместа отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, натаче на трску, па даде Исусу да пије. »Остави га«, рекоше остали, »да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.« А Исус опет повика из свега гласа и издахну. Тада се завеса у Храму расцепи надвоје, од врха до дна. Земља се затресе и стене попуцаше. Гробови се отворише и васкрснуше тела многих умрлих светих, који изађоше из гробова, а после Исусовог васкрсења одоше у свети град и показаше се многима. Капетан и они који су с њим чували Исуса видеше земљотрес и све што се догодило, па се веома уплашише и рекоше: »Овај је заиста био Син Божији!« А тамо су биле и све то издалека посматрале и многе жене које су Исуса пратиле од Галилеје и служиле му. Међу њима су биле Марија Магдалина, Марија мајка Јакова и Јосифа, и мајка Зеведејевих синова. Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба. Сутрадан, то јест дан после Припреме, првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.« А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.« И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.
Matej 27:1-66 Novi srpski prevod (NSPL)
A kada je svanulo, dogovore se svi vodeći sveštenici i starešine da ubiju Isusa. Svezali su ga, odveli i predali namesniku Pilatu. A Juda, koji ga je izdao, kad je video da su ga osudili, pokajao se i vratio onih trideset srebrnjaka vodećim sveštenicima i starešinama, rekavši: „Sagrešio sam izdavši nevinog čoveka.“ A oni mu rekoše: „Šta se to nas tiče? To je tvoja briga.“ Juda baci srebrnjake u hram, ode i obesi se. A vodeći sveštenici uzeše srebrnjake i rekoše: „Nije dozvoljeno da se takav novac stavi u hramsku blagajnu, jer je plata za ubistvo čoveka.“ Stoga su odlučili da za taj novac kupe Grnčarevu njivu za groblje strancima. Zato se ta njiva do danas zove „Krvna njiva“. Tada se ispunilo ono što je rekao prorok Jeremija: „I uzeše trideset srebrnjaka, cenu za procenjenoga, koju odrediše neki od roda Izrailjevog, i za njih kupiše Grnčarevu njivu. Ovako mi Gospod naredi.“ Isusa su zatim doveli pred namesnika, koji ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ „Ti to kažeš“ – odgovori Isus. Onda su ga vodeći sveštenici i starešine optuživali, a on nije ništa odgovarao. Tada mu Pilat reče: „Zar ne čuješ za šta te sve optužuju?“ Isus nije odgovorio ni reči, čemu se zapovednik veoma čudio. A zapovednik je običavao da za praznik pusti jednog zatvorenika po izboru naroda. Baš tada su u tamnici držali poznatog sužnja po imenu Isus Varava. Kada se narod okupio, Pilat im se obrati: „Koga želite da vam pustim: Isusa Varavu ili Isusa prozvanog ’Hristos’?“ Znao je, naime, da su Isusa predali iz zavisti. Dok je sedeo na sudijskoj stolici, njegova žena mu pošalje poruku: „Okani se tog pravednika, jer sam danas u snu mnogo propatila zbog njega.“ Međutim, vodeći sveštenici i starešine nagovore narod da zatraže Varavu, a da se Isus pogubi. Zapovednik ih upita: „Kojega od ove dvojice hoćete da vam pustim?“ Oni odgovoriše: „Varavu!“ Pilat ih upita: „Šta onda da radim sa Isusom prozvanim ’Hristos’?“ Oni odgovoriše: „Neka bude razapet!“ On ih upita: „Kakvo je zlo učinio?“ Ali oni su još glasnije povikali: „Neka bude razapet!“ Kada je Pilat video da ništa ne koristi, nego da nastaje još veći metež, uzeo je vodu i oprao ruke pred narodom, rekavši: „Ja nemam ništa sa smrću ovog pravednika; vi ćete odgovarati za to.“ A sav narod reče: „Neka njegova krv padne na nas i na našu decu!“ Tada im je oslobodio Varavu, a Isusa je predao da ga izbičuju i razapnu na krst. Nakon toga su zapovednikovi vojnici poveli Isusa u pretorijum. Oko njega se okupila cela četa. Svukli su Isusa i ogrnuli ga skerletnim plaštom. Onda su ispleli venac od trnja, te mu stavili na glavu i trsku u njegovu desnu ruku. I klanjali su se pred njim, govoreći: „Zdravo, Care judejski!“ Pljuvali su na njega, a onda su uzeli trsku i udarali ga po glavi. Kada su mu se narugali, skinuli su sa njega ogrtač i obukli mu njegovu odeću, pa su ga odveli da ga razapnu. Kada su izašli, našli su nekog čoveka iz Kirine, po imenu Simon, i naterali ga da mu ponese krst. Kada su došli na mesto zvano Golgota , što znači „Mesto lobanje“, dali su mu da pije vino pomešano sa žuči. Ali pošto je okusio, nije hteo da pije. Kada su ga razapeli, podelili su njegovu odeću bacajući kocku. Sedeli su tamo i čuvali ga. Onda su iznad njegove glave stavili natpis na kome je bila napisana njegova krivica: „OVO JE ISUS, CAR JUDEJSKI.“ Sa njim su razapeli i dva odmetnika, jednog s desne strane, a drugog s leve strane. A prolaznici su ga vređali i klimali svojim glavama, govoreći: „De sad, ti što rušiš hram i za tri dana ga podižeš, spasi samoga sebe! Ako si Sin Božiji, siđi s krsta!“ Slično su mu se rugali i vodeći sveštenici sa znalcima Svetog pisma i starešinama: „Druge je spasao, a ne može da spase samog sebe! Pa, on je izrailjski Car! Neka siđe sad s krsta pa ćemo poverovati u njega! Uzdao se u Boga, neka ga sad izbavi ako mu je po volji! Sâm je rekao: ’Sin sam Božiji.’“ Tako su ga vređali i odmetnici razapeti sa njim. A od podne pa do tri sata nasta tama po svoj zemlji. Oko tri sata popodne, Isus zavapi veoma glasno: „ Eli, Eli, lema savahtani?! “ To znači: „Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?!“ A neki koji su tu stajali, čuli su ovo, pa su rekli: „Ovaj doziva Iliju!“ Jedan od vojnika odmah otrča, uze sunđer, natopi ga kiselim vinom, natače na štap, te je tako pojio Isusa. Ostali su govorili: „Pusti da vidimo hoće li doći Ilija da ga spase!“ Isus još jednom snažno uzviknu i izdahnu. Uto se hramska zavesa rascepi na dvoje od gore do dole, a zemlja se potrese, te se stene raspukoše. Grobovi se otvoriše, pa ustadoše iz mrtvih mnogi sveti koji su usnuli, i izađoše iz svojih grobova. Ovi su kasnije, nakon Isusovog vaskrsenja, došli u Sveti grad i pokazali se mnogima. A rimski kapetan i oni koji su sa njim čuvali Isusa, kad su videli potres i sve što se dogodilo, silno su se uplašili i rekli: „Ovaj je zaista bio Božiji Sin!“ Tamo su bile i mnoge žene koje su posmatrale izdaleka. One su pratile Isusa iz Galileje i služile mu. Među njima su bile Marija Magdalena, Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zavedejevih sinova. Kad se spustilo veče, dođe neki bogati čovek iz Arimateje, po imenu Josif, koji je i sam bio Isusov sledbenik. Ovaj dođe k Pilatu i zatraži od njega Isusovo telo. Tada Pilat naredi da mu se telo preda. Josif uze Isusovo telo, uvije ga u čisto platno, te ga položi u novi grob koji je izdubio u steni za sebe. Onda je navalio veliki kamen na ulaz u grobnicu i otišao. Marija Magdalena i druga Marija sedele su tamo naspram groba. Sledećeg dana, posle Pripreme, okupe se vodeći sveštenici i fariseji kod Pilata. Rekli su: „Gospodaru, setili smo se da je ona varalica, još dok je bio živ, rekao da će nakon tri dana vaskrsnuti. Zato naredi da se grob obezbedi do trećeg dana, da ne bi došli njegovi učenici i ukrali ga. Oni će onda reći narodu da je on vaskrsao iz mrtvih, pa će tako poslednja prevara biti veća nego prva.“ Pilat im odgovori: „Evo vam straža; idite i obezbedite grob kako znate.“ Oni odu i obezbede grob: zapečate grobni kamen i postave stražu.
Matej 27:1-66 Нови српски превод (NSP)
А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату. А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“ А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“ Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се. А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрњака, цену за процењенога, коју одредише неки од рода Израиљевог, и за њих купише Грнчареву њиву. Овако ми Господ нареди.“ Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио. А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти. Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“ Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби. Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“ Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“ Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“ Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“ А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“ Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст. Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну. Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. Када су дошли на место звано Голгота , што значи „Место лобање“, дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије. Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. Седели су тамо и чували га. Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“ Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. А пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“ Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ Тако су га вређали и одметници разапети са њим. А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „ Ели, Ели, лема савахтани?! “ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“ А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“ Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“ Исус још једном снажно узвикну и издахну. Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули, и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог васкрсења, дошли у Свети град и показали се многима. А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“ Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова. Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и сам био Исусов следбеник. Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. Јосиф узе Исусово тело, увије га у чисто платно, те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба. Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана васкрснути. Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он васкрсао из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.
Matej 27:1-66 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad bi ujutru, uèiniše vijeæu svi glavari sveštenièki i starješine narodne za Isusa da ga pogube. I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Pontiju Pilatu sudiji. Tada vidjevši Juda izdajnik njegov da ga osudiše raskaja se, i povrati trideset srebrnika glavarima sveštenièkijem i starješinama Govoreæi: ja sagriješih što izdadoh krv pravu. A oni rekoše: šta mi marimo za to? ti æeš vidjeti. I bacivši srebrnike u crkvi iziðe, i otide te se objesi. A glavari sveštenièki uzevši srebrnike rekoše: ne valja ih metnuti u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lonèarevu njivu za groblje gostima. Od toga se i prozva ona njiva krvna njiva i do danas. Tada se izvrši što je kazao prorok Jeremija govoreæi: i uzeše trideset srebrnika, cijenu cijenjenoga koga su cijenili sinovi Izrailjevi; I dadoše ih za njivu lonèarevu, kao što mi kaza Gospod. A Isus stade pred sudijom, i zapita ga sudija govoreæi: ti li si car Judejski? A Isus reèe mu: ti kažeš. I kad ga tužahu glavari sveštenièki i starješine, ništa ne odgovori. Tada reèe mu Pilat: èuješ li šta na tebe svjedoèe? I ne odgovori mu ni na jednu rijeè tako da se sudija divljaše vrlo. A o svakom prazniku pashe bijaše obièaj u sudije da pusti narodu po jednoga sužnja koga oni hoæe. A tada imahu znatnoga sužnja po imenu Varavu. I kad se sabraše, reèe im Pilat: koga hoæete da vam pustim? Varavu ili Isusa prozvanoga Hrista? Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali. A kad sjeðaše u sudu, poruèi mu žena njegova govoreæi: nemoj se ti ništa miješati u sud toga pravednika, jer sam danas u snu mnogo postradala njega radi. A glavari sveštenièki i starješine nagovoriše narod da ištu Varavu, a Isusa da pogube. A sudija odgovarajuæi reèe im: koga hoæete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu. Reèe im Pilat: a šta æu èiniti s Isusom prozvanijem Hristom? Rekoše mu svi: da se razapne. Sudija pak reèe: a kakvo je zlo uèinio? A oni iz glasa povikaše govoreæi: da se razapne. A kad vidje Pilat da ništa ne pomaže nego još veæa buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreæi: ja nijesam kriv u krvi ovoga pravednika: vi æete vidjeti. I odgovarajuæi sav narod reèe: krv njegova na nas i na djecu našu. Tada pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da se razapne. Tada vojnici sudijni uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na nj svu èetu vojnika. I svukavši ga obukoše mu skerletnu kabanicu. I opletavši vijenac od trnja metnuše mu na glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na koljena pred njim rugahu mu se govoreæi: zdravo, care Judejski! I pljunuvši na nj uzeše trsku i biše ga po glavi. I kad mu se narugaše, svukoše s njega kabanicu, i obukoše ga u haljine njegove, i povedoše ga da ga razapnu. I izlazeæi naðoše èovjeka iz Kirine po imenu Simona i natjeraše ga da mu ponese krst. I došavši na mjesto koje se zove Golgota, to jest košturnica, Dadoše mu da pije ocat pomiješan sa žuèi, i okusivši ne htje da pije. A kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacivši kocke; I sjeðahu ondje te ga èuvahu. I metnuše mu više glave krivicu njegovu napisanu: ovo je Isus car Judejski. Tada raspeše s njim dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane. A koji prolažahu huljahu na nj mašuæi glavama svojima, I govoreæi: ti koji crkvu razvaljuješ i za tri dana naèinjaš pomozi sam sebi; ako si sin Božij, siði s krsta. A tako i glavari sveštenièki s književnicima i starješinama potsmijevajuæi se govorahu: Drugima pomože, a sebi ne može pomoæi. Ako je car Izrailjev, neka siðe sad s krsta pa æemo ga vjerovati. On se uzdao u Boga: neka mu pomože sad, ako mu je po volji, jer govoraše: ja sam sin Božij. Tako isto i hajduci razapeti s njim rugahu mu se. A od šestoga sahata bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga. A oko devetoga sahata povika Isus iza glasa govoreæi: Ili! Ili! lama savahtani? to jest: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio? A neki od onijeh što stajahu ondje èuvši to govorahu: ovaj zove Iliju. I odmah otrèa jedan od njih te uze sunðer, i napuni octa, pa nataèe na trsku, te ga pojaše. A ostali govorahu: stani da vidimo hoæe li doæi Ilija da mu pomože. A Isus opet povika iza glasa, i ispusti dušu. I gle, zavjes crkveni razdrije se nadvoje od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tijela svetijeh koji su pomrli; I izišavši iz grobova po vaskrseniju njegovom uðoše u sveti grad i pokazaše se mnogima. A kapetan i koji s njim èuvahu Isusa vidjevši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreæi: zaista ovaj bijaše sin Božij. I ondje bijahu i gledahu izdaleka mnoge žene koje su išle za Isusom iz Galileje i služile mu. Meðu kojima bijaše Marija Magdalina i Marija mati Jakovljeva i Josijna i mati sinova Zevedejevijeh. A kad bi uveèe, doðe èovjek bogat iz Arimateje, po imenu Josif, koji je takoðer bio uèenik Isusov. Ovaj pristupivši k Pilatu zamoli ga za tijelo Isusovo. Tada Pilat zapovjedi da mu dadu tijelo. I uzevši Josif tijelo zavi ga u platno èisto; I metnu ga u novi svoj grob što je bio isjekao u kamenu; i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide. A ondje bijaše Marija Magdalina i druga Marija, i sjeðahu prema grobu. Sjutradan pak po petku sabraše se glavari sveštenièki i fariseji kod Pilata, I rekoše: gospodaru! mi se opomenusmo da ovaj laža kaza još za života: poslije tri dana ustaæu. Zato zapovjedi da se utvrdi grob do treæega dana da ne doðu kako uèenici njegovi noæu i da ga ne ukradu i ne kažu narodu: usta iz mrtvijeh; i biæe pošljednja prijevara gora od prve. Reèe im Pilat: evo vam straže, pa idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši sa stražom utvrdiše grob, i zapeèatiše kamen.