Матеј 27
27
Исус пред Пилатом
(Мк 15, 1-20; Лк 23, 1-5; 23, 17-25; Јн 18, 28—19, 16)
1А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију. 2И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату.
3Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4говорећи: „Згреших што издадох невину крв.” А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.” 5Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се. 6А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.” 7Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8Зато се она њива до данас зове Крвна њива. 9Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, 10и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ.”
11А кад Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: „Јеси ли ти јудејски цар?” А Исус рече: „Ти кажеш.” 12И кад га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?” 14И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио.
15А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели. 16Тада су имали познатога сужња који се звао Варава. 17И кад се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса, који се зове Христос?” 18Јер је знао да су га предали из зависти. 19А кад је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.” 20Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. 21А намесник им се обрати и рече: „Којега од ове двојице хоћете да вам ослободим?” Они рекоше: „Вараву.” 22Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде. 23А он рече: „Какво је зло учинио?” Али они још више викаху говорећи: „Нека распет буде.” 24А Пилат, видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду, па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.” 25Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.” 26Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну.
27Тада намесникови војници поведоше Исуса у судницу и скупише око њега целу чету. 28Свукоше га и огрнуше му црвени огртач, 29оплетоше венац од трња, те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!”, 30и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави. 31И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну.
Распеће
(Мк 15, 21-41; Лк 23, 26-49; Јн 19, 17-37)
32И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симон; овога натераше да му понесе крст. 33И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи „место лобање”, 34дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије. 35А кад га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку, 36и седећи чуваху га онде. 37И ставише му изнад главе његову кривицу написану: „Ово је Исус, цар јудејски.” 38Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране. 39А пролазници су га грдили машући главама 40и говорећи: „Ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе; ако си Син Божји, сиђи с крста.” 41Исто тако су говорили првосвештеници заједно с књижевницима и старешинама, исмевајући му се: 42„Друге је спасао, себе не може да спасе”; „Цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега”; 43„Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божји сам син.” 44А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим.
45А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи. 46Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: „Или, Или, лема савахтани”; то значи: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” 47А неки од оних што су онде стајали, чувши то рекоше: „Овај зове Илију.” 48И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије. 49А остали рекоше: „Остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.” 50А Исус опет повика гласно и издаху.
51И, гле, завеса у храму расцепи се надвоје, од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше, 52и гробови се отворише, те васкрснуше многа тела умрлих светаца; 53и изашавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима. 54А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: „Овај заиста беше Божји син.” 55А беху онде и гледају издалека многе жене које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му. 56Међу њима беше Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова.
Исусова сахрана
(Мк 15, 42-47; Лк 23, 50-56; Јн 19, 38-42)
57А кад наста вече, дође богати човек из Ариматеје по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик. 58Овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда. 59И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно, 60па га стави у свој нови гроб, који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде. 61А Марија Магдалена и друга Марија сеђаху онде према гробу.
62А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата 63и рекоше: „Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: ‘После три дана васкрснућу.’ 64Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана да не дођу његови ученици, украду га и народу рекну: ‘Васкрсао је из мртвих’, па ће последња превара бити гора од прве.” 65Рече им Пилат: „Ево вам стража; идите и осигурајте како знате.” 66А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.
Trenutno izabrano:
Матеј 27: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
