Матеј 27:1-66

А кад свану, договорише се сви првосвештеници и народне старешине против Исуса да га убију. И свезаше га, одведоше и предаше намеснику Пилату. Тада Јуда, који га издаде, видевши да су га осудили, покаја се и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама говорећи: „Згреших што издадох невину крв.” А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја ствар.” Тада баци сребрнике у храм, удаљи се, оде и обеси се. А првосвештеници узеше сребрнике и рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну благајну, јер су плата за крв.” Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. Зато се она њива до данас зове Крвна њива. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија: „И узеше тридесет сребрника, цену процењенога, кога проценише синови Израиљеви, и дадоше их за лончареву њиву, како ми нареди Господ.” А кад Исуса поставише пред намесника, запита га намесник: „Јеси ли ти јудејски цар?” А Исус рече: „Ти кажеш.” И кад га оптуживаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш шта све сведоче против тебе?” И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник веома чудио. А о празнику је намесник обично ослобађао народу једнога сужња кога су хтели. Тада су имали познатога сужња који се звао Варава. И кад се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим: Вараву или Исуса, који се зове Христос?” Јер је знао да су га предали из зависти. А кад је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Немој се ти ништа мешати у ствар онога праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.” Али првосвештеници и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. А намесник им се обрати и рече: „Којега од ове двојице хоћете да вам ослободим?” Они рекоше: „Вараву.” Рече им Пилат: „А шта да урадим са Исусом, који се зове Христос?” Сви рекоше да распет буде. А он рече: „Какво је зло учинио?” Али они још више викаху говорећи: „Нека распет буде.” А Пилат, видевши да ништа не помаже, него бука све већа бива, узе воду, па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив у крви овога праведника; ви ћете се бринути.” Одговори сав народ и рече: „Крв његова на нас и на нашу децу.” Тада им пусти Вараву, а Исуса ишиба и предаде да га распну. Тада намесникови војници поведоше Исуса у судницу и скупише око њега целу чету. Свукоше га и огрнуше му црвени огртач, оплетоше венац од трња, те му ставише на главу и трску у његову десну руку, па клекнуше пред њим и наругаше му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!”, и пљунуше на њега, узеше трску и удараху га по глави. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач и обукоше га у његове хаљине, па га одведоше да га распну. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симон; овога натераше да му понесе крст. И кад су дошли на место које се зове Голгота, што значи „место лобање”, дадоше му да пије вино помешано са жучи; и окусивши не хтеде да пије. А кад га распеше, поделише његове хаљине бацајући коцку, и седећи чуваху га онде. И ставише му изнад главе његову кривицу написану: „Ово је Исус, цар јудејски.” Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне, а другога с леве стране. А пролазници су га грдили машући главама и говорећи: „Ти што рушиш храм и за три дана га саграђујеш, спаси самога себе; ако си Син Божји, сиђи с крста.” Исто тако су говорили првосвештеници заједно с књижевницима и старешинама, исмевајући му се: „Друге је спасао, себе не може да спасе”; „Цар је Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега”; „Уздао се у Бога, нека га сад избави, ако га жели; јер рече: Божји сам син.” А исто тако га вређаху и разбојници распети с њим. А од шестога до деветога часа би тама по свој земљи. Око деветога часа пак повика Исус веома гласно: „Или, Или, лема савахтани”; то значи: „Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?” А неки од оних што су онде стајали, чувши то рекоше: „Овај зове Илију.” И одмах један од њих отрча, узе сунђер, натопи га оцтом, натаче на трску и даваше му да пије. А остали рекоше: „Остави да видимо да ли ће доћи Илија да га спасе.” А Исус опет повика гласно и издаху. И, гле, завеса у храму расцепи се надвоје, од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше, и гробови се отворише, те васкрснуше многа тела умрлих светаца; и изашавши из гробова после његовога васкрсења уђоше у Свети град и показаше се многима. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши земљотрес и шта се догодило, уплашише се врло и рекоше: „Овај заиста беше Божји син.” А беху онде и гледају издалека многе жене које су пратиле Исуса од Галилеје и служиле му. Међу њима беше Марија Магдалена, и Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Зеведејевих синова. А кад наста вече, дође богати човек из Ариматеје по имену Јосиф, који је и сам био Исусов ученик. Овај приступи Пилату и затражи Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се преда. И узе Јосиф тело, уви га у чисто платно, па га стави у свој нови гроб, који је усекао у стени, и навали велики камен на врата од гроба, и отиде. А Марија Магдалена и друга Марија сеђаху онде према гробу. А сутрадан, после петка, скупише се првосвештеници и фарисеји код Пилата и рекоше: „Господару, сетисмо се да она варалица још за живота рече: ‘После три дана васкрснућу.’ Нареди стога да се осигура гроб до трећега дана да не дођу његови ученици, украду га и народу рекну: ‘Васкрсао је из мртвих’, па ће последња превара бити гора од прве.” Рече им Пилат: „Ево вам стража; идите и осигурајте како знате.” А они одоше и утврдише гроб запечативши камен и поставивши стражу.