Matej 20:1-16
Matej 20:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Carstvo nebesko je slično domaćinu koji je u ranu zoru otišao da unajmi radnike za svoj vinograd. Pogodio se sa njima da rade za jedan srebrnjak na dan i poslao ih u svoj vinograd. Oko devet sati ujutro je ponovo otišao i video druge kako stoje na trgu besposleni, pa i njima reče: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam platiti što bude pravo.’ Oni odoše. Otišao je ponovo oko podne i oko tri po podne i učinio isto tako. Izašavši oko pet po podne, našao je neke druge kako stoje na trgu, pa ih je upitao: ’Zašto stojite ovde celi dan besposleni?’ Oni mu odgovoriše: ’Niko nas nije unajmio.’ Domaćin i njima reče: ’Idite i vi u moj vinograd.’ Kad je palo veče, gospodar vinograda reče svome upravitelju: ’Pozovi radnike i plati im, počevši od onih koji su došli poslednji, pa do onih koji su došli prvi.’ Kad su došli oni koji su radili od pet sati po podne, dobili su po jedan srebrnjak. Kada su došli oni koji su prvi počeli da rade, pomislili su da će primiti više. Ali i oni su primili po jedan srebrnjak. Primivši svoje, počeli su da gunđaju protiv domaćina. Govorili su: ’Ovi koji su došli poslednji radili su samo jedan sat, a ti si ih izjednačio sa nama koji smo podnosili težinu dnevnog posla i žegu.’ A gospodar odgovori jednom od njih: ’Prijatelju, ja ti ne činim nepravdu. Nisi li se pogodio sa mnom za srebrnjak? Uzmi svoje pa idi. A ja hoću da dam ovom poslednjem kao i tebi. Zar ja nemam pravo da raspolažem svojim novcem kako hoću? Ili ti je oko zavidno zato što sam ja dobar?’ Tako će poslednji biti prvi, i prvi – poslednji.“
Matej 20:1-16 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изађе рано ујутру да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изашавши око трећега часа, виде друге како стоје на тргу беспослени и рече им: ‘Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.’ И они одоше. А кад опет изађе око шестога и деветога часа, учини исто тако. А око једанаестога часа изашавши, нађе друге како стоје и рече: ‘Што стојите овде цео дан беспослени?’ Рекоше му: ‘Нико нас није најмио.’ Рече им: ‘Идите и ви у виноград.’ А кад наста вече, рече господар винограда своме управитељу: ‘Позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих.’ И кад дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А кад дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ‘Ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио с нама који поднесмо тежину дана и жегу.’ А он одговори једном од њих и рече: ‘Пријатељу, не чиним ти неправду. Зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје, па иди, а ја хоћу овом последњем да дам колико и теби. Или, зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?’ Тако ће последњи бити први и први последњи.”
Matej 20:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. Погоди се с радницима да им плати динар дневно, па их посла у виноград. »Око девет сати изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ И они одоше. »А он опет изађе око дванаест, па око три сата, и учини исто. Око пет сати изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘ »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘ »А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘ »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘ »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘ »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан што сам ја добар?‘ »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«
Matej 20:1-16 Нови српски превод (NSP)
Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград. Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’ Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’ Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’ Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’ А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’ Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
Matej 20:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Jer je carstvo nebesko kao èovjek domaæin koji ujutru rano iziðe da najima poslenike u vinograd svoj. I pogodivši se s poslenicima po groš na dan posla ih u vinograd svoj. I izišavši u treæi sahat, vidje druge gdje stoje na èaršiji besposleni, I njima reèe: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daæu vam. I oni otidoše. I opet izišavši u šesti i deveti sahat, uèini tako. I u jedanaesti sahat izišavši naðe druge gdje stoje besposleni, i reèe im: što stojite ovdje vas dan besposleni? Rekoše mu: niko nas ne najmi. Reèe im: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primiæete. A kad bi uveèe, reèe gospodar od vinograda k pristavu svojemu: dozovi poslenike i podaj im platu poèevši od pošljednjijeh do prvijeh. I došavši koji su u jedanaesti sahat najmljeni primiše po groš. A kad doðoše prvi, mišljahu da æe više primiti: i primiše i oni po groš. I primivši vikahu na gospodara Govoreæi: ovi pošljednji jedan sahat radiše, i izjednaèi ih s nama koji smo se èitav dan muèili i gorjeli. A on odgovarajuæi reèe jednome od njih: prijatelju! ja tebi ne èinim krivo; nijesi li pogodio sa mnom po groš? Uzmi svoje pa idi; a ja hoæu i ovome pošljednjemu da dam kao i tebi. Ili zar ja nijesam vlastan u svojemu èiniti šta hoæu? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? Tako æe biti pošljednji prvi i prvi pošljednji; jer je mnogo zvanijeh a malo izbranijeh.