Матеј 20:1-16

„Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изађе рано ујутру да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изашавши око трећега часа, виде друге како стоје на тргу беспослени и рече им: ‘Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.’ И они одоше. А кад опет изађе око шестога и деветога часа, учини исто тако. А око једанаестога часа изашавши, нађе друге како стоје и рече: ‘Што стојите овде цео дан беспослени?’ Рекоше му: ‘Нико нас није најмио.’ Рече им: ‘Идите и ви у виноград.’ А кад наста вече, рече господар винограда своме управитељу: ‘Позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих.’ И кад дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А кад дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ‘Ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио с нама који поднесмо тежину дана и жегу.’ А он одговори једном од њих и рече: ‘Пријатељу, не чиним ти неправду. Зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје, па иди, а ја хоћу овом последњем да дам колико и теби. Или, зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?’ Тако ће последњи бити први и први последњи.”