Matej 14:1-36
Matej 14:1-36 Novi srpski prevod (NSPL)
U to vreme je Irod četverovlasnik čuo za Isusa, pa je rekao svojim dvoranima: „To je Jovan Krstitelj. On je ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ Irod, naime, beše uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa. Jovan je govorio Irodu: „Ti nemaš prava da je imaš za ženu!“ Zbog toga je Irod hteo da ga ubije, ali se bojao naroda, jer su Jovana smatrali prorokom. Ipak, na Irodov rođendan Irodijadina ćerka je pred gostima odigrala ples. Irodu se toliko dopala, da se zakleo da će joj dati što god zatraži. A ona, nagovorena od svoje majke, zatraži: „Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.“ Car se ražalostio, ali je zbog zakletve i zbog okupljenih naredio da joj se da. Tako je poslao da se Jovanu odrubi glava u tamnici. Jovanovu glavu su doneli na tanjiru i dali devojci, a ona je odnela svojoj majci. A Jovanovi učenici dođu, odnesu Jovanovo telo i sahrane ga. Potom odu i jave Isusu. Kada je Isus to čuo, povukao se odande brodićem na pusto mesto, da bude nasamo. Ipak, narod je to čuo, pa je pešice krenuo iz gradova za njim. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu. Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo.“ A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu.“ Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe.“ On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“ I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“ Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.
Matej 14:1-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
У оно време Ирод четворовласник чу глас о Исусу и рече својим слугама: „То је Јован Крститељ, он је устао из мртви и зато чудотворне силе делују у њему.” Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, јер му је Јован говорио: „Не смеш је имати!” И хтеде га убити, али се побоја народа јер су га сматрали пророком. А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду, због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште. Она пак, подстакнута од своје мајке, рече: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља!” И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да јој се да и, пославши, одсече главу Јовану у тамници. И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци. И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу. А кад Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова. И изашавши, виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике. А кад наста вече, приступише му ученици говорећи: „Пуст је крај и време је већ поодмакло, отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.” Исус им рече: „Не треба да иду, дајте им ви да једу.” А они му рекоше: „Немамо овде ништа осим пет хлебова и две рибе.” Он пак рече: „Донесите ми их овамо.” И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комада што претече. А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце. И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну док он отпусти народ. И кад отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Кад пак наста вече, беше сам онде. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар. А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору. Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше. Али их Исус одмах ослови и рече: „Не бојте се, ја сам, не страхујте.” А Петар му одговори и рече: „Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.” Он пак рече: „Дођи.” И изашавши из чамца, Петар пође по води и дође Исусу. Али гледајући јак ветар, побоја се, поче да тоне и повика говорећи: „Господе, спаси ме!” А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?” И кад уђоше у чамац, преста ветар. А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: „Заиста си Божји син.” И прешавши, пристадоше код Генисарета. А кад су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике, и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине. И сви који дотакоше беху исцељени.
Matej 14:1-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
У то време тетрарх Ирод чу за Исуса, па рече својим службеницима: »То је Јован Крститељ! Устао је из мртвих и зато може да чини ова чуда!« Ирод је, наиме, био ухватио Јована, оковао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, пошто му је Јован говорио: »Не смеш да је имаш.« Ирод је желео да га убије, али се плашио народа, јер је народ Јована сматрао пророком. Али, када је био Иродов рођендан, Иродијадина кћи заигра пред гостима. То се Ироду толико свидело да јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што затражи. А она, по наговору своје мајке, рече: »Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.« Цар се ражалости, али због заклетве и гостију нареди да јој се захтев испуни, па посла људе у тамницу да Јовану одсеку главу. Ови онда донеше главу на тањиру и дадоше је девојци, а она је однесе својој мајци. Потом дођоше Јованови ученици, узеше његово тело и сахранише га, па одоше и јавише Исусу шта се догодило. Када је Исус то чуо, склони се чамцем на једно пусто место, сам. Али народ то дочу и из градова пође за њим пешице. Исус изађе на обалу, па кад виде силан народ, сажали се на њих и излечи њихове болесне. Када је почело да се спушта вече, приђоше му његови ученици и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. Отпусти народ. Нека иду у села и купе себи хране.« Али он им рече: »Не треба да иду. Ви им дајте да једу.« »Немамо овде ништа«, одговорише му они, »осим пет хлебова и две рибе.« »Донесите ми их овамо«, рече он, па заповеди да народ поседа по трави. Онда узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове и даде их својим ученицима, а ученици народу. И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи. А оних који су јели било је око пет хиљада, не рачунајући жене и децу. Одмах потом Исус заповеди ученицима да уђу у чамац и пред њим оду на другу обалу док он отпусти народ. Пошто је отпустио народ, попе се на гору, сам, да се помоли. Када је пало вече, он је још био тамо, сам. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, шибан таласима, јер је дувао противан ветар. Око три сата ноћу, приђе им Исус ходајући по мору. Када су га ученици угледали како хода по мору, препадоше се. »Утвара!« рекоше и од страха почеше да вичу. Исус их одмах ослови говорећи: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!« »Господе«, рече му Петар, »ако си то ти, заповеди ми да дођем к теби по води.« И Исус му рече: »Дођи!« Петар изађе из чамца и пође ка Исусу ходајући по води. Али, када је видео колико је ветар јак, уплаши се и поче да тоне, па повика: »Господе, спаси ме!« Исус одмах пружи руку и ухвати га, па му рече: »Маловерни човече, зашто си посумњао?« Када су се попели у чамац, ветар утихну, а они у чамцу се поклонише Исусу, говорећи: »Ти си заиста Син Божији!« Препловивши на другу обалу, пристадоше у Генисарету. А када су га мештани препознали, пронеше глас по целој околини, па су му доносили све болесне, преклињући га да им допусти да само дотакну скутове његовог огртача. И сви који су их дотакли, оздравише.
Matej 14:1-36 Novi srpski prevod (NSPL)
U to vreme je Irod četverovlasnik čuo za Isusa, pa je rekao svojim dvoranima: „To je Jovan Krstitelj. On je ustao iz mrtvih, te zato čudne sile deluju u njemu.“ Irod, naime, beše uhvatio Jovana, svezao ga i bacio u tamnicu. To je bilo zbog Irodijade, žene Irodovog brata Filipa. Jovan je govorio Irodu: „Ti nemaš prava da je imaš za ženu!“ Zbog toga je Irod hteo da ga ubije, ali se bojao naroda, jer su Jovana smatrali prorokom. Ipak, na Irodov rođendan Irodijadina ćerka je pred gostima odigrala ples. Irodu se toliko dopala, da se zakleo da će joj dati što god zatraži. A ona, nagovorena od svoje majke, zatraži: „Daj mi ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.“ Car se ražalostio, ali je zbog zakletve i zbog okupljenih naredio da joj se da. Tako je poslao da se Jovanu odrubi glava u tamnici. Jovanovu glavu su doneli na tanjiru i dali devojci, a ona je odnela svojoj majci. A Jovanovi učenici dođu, odnesu Jovanovo telo i sahrane ga. Potom odu i jave Isusu. Kada je Isus to čuo, povukao se odande brodićem na pusto mesto, da bude nasamo. Ipak, narod je to čuo, pa je pešice krenuo iz gradova za njim. Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu. Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo.“ A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu.“ Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe.“ On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“ I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu. Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada. Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu. Isus je odmah zatim poterao učenike da se ukrcaju u brodić i da pre njega otplove na drugu obalu, dok on ne raspusti narod. Oprostivši se od naroda, otišao je u brda da se nasamo moli. Spustilo se i veče, a on je još uvek tamo bio sam. A brodić sa učenicima je već bio na velikoj udaljenosti od obale, šiban talasima usled protivnog vetra. Negde između tri i šest sati ujutro, došao je k njima hodajući po jezeru. Ugledavši ga kako hoda po jezeru, učenici su preplašeni govorili: „To je utvara!“, i od straha povikaše. Isus im odmah reče: „Budite hrabri! To sam ja, ne bojte se!“ A Petar reče: „Gospode, ako si to ti, zapovedi mi da dođem do tebe po vodi.“ Isus mu reče: „Dođi!“ Petar izađe iz brodića te, hodajući po vodi, krene prema Isusu. Ali, videvši jačinu vetra, uplaši se, te poče da tone. On povika: „Gospode, spasi me!“ Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i reče mu: „O, maloverni, zašto si posumnjao?“ Kada su ušli u brodić, vetar se umirio. Oni u brodiću pokloniše mu se i rekoše: „Ti si zaista Sin Božiji!“ Kada su preplovili na drugu obalu, pristali su u Genisaretu. Pošto su tamošnji ljudi prepoznali Isusa, razglasili su to po celom onom kraju, pa su mu doneli sve bolesnike. Molili su ga da samo dotaknu rese njegove odeće. I ko god bi dotakao, ozdravljao bi.
Matej 14:1-36 Нови српски превод (NSP)
У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком. Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, да се заклео да ће јој дати што год затражи. А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу. Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу. Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ Када су ушли у бродић, ветар се умирио. Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
Matej 14:1-36 Sveta Biblija (SRP1865)
U to vrijeme doðe glas do Iroda èetverovlasnika o Isusu; I reèe slugama svojijem: to je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvijeh, i zato èini èudesa. Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svojega. Jer mu govoraše Jovan: ne možeš ti nje imati. I šæaše da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka. A kad bijaše dan roðenja Irodova, igra kæi Irodijadina pred njima i ugodi Irodu. Zato i s kletvom obreèe joj dati šta god zaište. A ona nauèena od matere svoje: daj mi, reèe, ovdje na krugu glavu Jovana krstitelja. I zabrinu se car; ali kletve radi i onijeh koji se gošæahu s njim, zapovjedi joj dati. I posla te posjekoše Jovana u tamnici. I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše djevojci, i odnese je materi svojoj. I došavši uèenici njegovi, uzeše tijelo njegovo i ukopaše ga; i doðoše Isusu te javiše. I èuvši Isus, otide odande u laði u pusto mjesto nasamo. A kad to èuše ljudi, idoše za njim pješice iz gradova. I izišavši Isus vidje mnogi narod, i sažali mu se za njih, i iscijeli bolesnike njihove. A pred veèe pristupiše k njemu uèenici njegovi govoreæi: ovdje je pusto mjesto, a dockan je veæ; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. A Isus reèe im: ne treba da idu; podajte im vi neka jedu. A oni rekoše mu: nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe. A on reèe: donesite mi ih ovamo. I zapovjedi narodu da posjedaju po travi; pa uze onijeh pet hljebova i dvije ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade uèenicima svojijem, a uèenici narodu. I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteèe dvanaest kotarica punijeh. A onijeh što su jeli bješe ljudi oko pet hiljada, osim žena i djece. I odmah natjera Isus uèenike svoje da uðu u laðu i naprijed da idu na onu stranu dok on otpusti narod. I otpustivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveèe bijaše ondje sam. A laða bješe nasred mora u nevolji od valova, jer bijaše protivan vjetar. A u èetvrtu stražu noæi otide k njima Isus iduæi po moru. I vidjevši ga uèenici po moru gdje ide, poplašiše se govoreæi: to je utvara; i od straha povikaše. A Isus odmah reèe im govoreæi: ne bojte se; ja sam, ne plašite se. A Petar odgovarajuæi reèe: Gospode! ako si ti, reci mi da doðem k tebi po vodi. A on reèe: hodi. I izišavši iz laðe Petar iðaše po vodi da doðe k Isusu. No videæi vjetar veliki uplaši se, i poèevši se topiti, povika govoreæi: Gospode, pomagaj! I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reèe mu: malovjerni! zašto se posumnja? I kad uðoše u laðu, presta vjetar. A koji bijahu u laði pristupiše i pokloniše mu se govoreæi: vaistinu ti si sin Božij. I prešavši doðoše u zemlju Genisaretsku. I poznavši ga ljudi iz onoga mjesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k njemu sve bolesnike. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta od njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.