Матеј 14:1-36

У оно време Ирод четворовласник чу глас о Исусу и рече својим слугама: „То је Јован Крститељ, он је устао из мртви и зато чудотворне силе делују у њему.” Ирод је, наиме, ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу због Иродијаде, жене свога брата Филипа, јер му је Јован говорио: „Не смеш је имати!” И хтеде га убити, али се побоја народа јер су га сматрали пророком. А на Иродов рођендан заигра Иродијадина ћерка пред гостима и угоди Ироду, због чега јој уз заклетву обећа да ће јој дати све што заиште. Она пак, подстакнута од своје мајке, рече: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља!” И ражалости се краљ, али због заклетве и гостију нареди да јој се да и, пославши, одсече главу Јовану у тамници. И донеше главу његову на тањиру, те дадоше девојци, а она је однесе својој мајци. И дођоше његови ученици, узеше тело и укопаше га, па дођоше и јавише Исусу. А кад Исус чу, уклони се оданде чамцем у пуст крај сам. Али народ чу и пође за њим пешице из градова. И изашавши, виде многи народ, сажали се на њега и излечи њихове болеснике. А кад наста вече, приступише му ученици говорећи: „Пуст је крај и време је већ поодмакло, отпусти народ нека иде у села и купи себи хране.” Исус им рече: „Не треба да иду, дајте им ви да једу.” А они му рекоше: „Немамо овде ништа осим пет хлебова и две рибе.” Он пак рече: „Донесите ми их овамо.” И заповеди да народ полеже по трави, узе пет хлебова и две рибе, погледа на небо и благослови, изломи и даде ученицима хлебове, а ученици народу. И једоше сви и наситише се, и подигоше дванаест пуних котарица комада што претече. А оних што су јели беше око пет хиљада људи, осим жена и деце. И одмах натера ученике да уђу у чамац и да иду пред њим на другу страну док он отпусти народ. И кад отпусти народ, попе се на гору сам да се помоли. Кад пак наста вече, беше сам онде. А чамац је био већ много стадија далеко од обале, у невољи од валова, јер беше противан ветар. А у четврту ноћну стражу дође к њима ходајући по мору. Видевши га ученици где иде по мору, уплашише се, говорећи да је то утвара, и од страха повикаше. Али их Исус одмах ослови и рече: „Не бојте се, ја сам, не страхујте.” А Петар му одговори и рече: „Господе, ако си ти, заповеди да дођем к теби по води.” Он пак рече: „Дођи.” И изашавши из чамца, Петар пође по води и дође Исусу. Али гледајући јак ветар, побоја се, поче да тоне и повика говорећи: „Господе, спаси ме!” А Исус пружи одмах руку, ухвати га и рече му: „Маловерни, зашто си посумњао?” И кад уђоше у чамац, преста ветар. А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: „Заиста си Божји син.” И прешавши, пристадоше код Генисарета. А кад су га људи онога места познали, послаше по свој оној околини, те му донеше све болеснике, и мољаху га да само дотакну ресе његове хаљине. И сви који дотакоше беху исцељени.