Luka 9:37-62
Luka 9:37-62 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад су следећег дана сишли с горе, многи народ му изађе у сусрет. И, гле, један човек из народа повика: „Учитељу, молим те погледај на мога сина јер ми је јединац. Види, хвата га дух, те изненада виче и растрже га тако да баца пену, и сатирући га једва одлази од њега. И замолио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.” Исус пак одговори и рече: „О неверни и наопаки нараштају, докле ћу бити с вама и докле ћу вас подносити? Доведи свога сина овамо.” И док му је прилазио, обори га демон и поче ломити. Али Исус запрети нечистом духу, те исцели дечака, и даде га његовом оцу. И сви су се дивили Божјој величини. А док су се сви чудили свему што је чинио, он рече својим ученицима: „Ставите ове речи у своје уши; јер ће Син човечји бити предан у људске руке.” Али они нису разумели ове речи и била је скривена од њих да нису могли да је схвате, а бојали су се да га запитају за ову реч. И почеше размишљати у себи ко би био највећи међу њима. А Исус, знајући помисао њихова срца, узе једно дете, стави га крај себе и рече им: „Ко прими ово дете у моје име – мене прима; а ко мене прими – прима онога који је мене послао; јер ко је најмлађи међу свима вама – тај је највећи.” На то проговори Јован и рече: „Учитељу, видели смо једнога који у твоје име изгони демоне, и ми смо му бранили зато што не иде с нама.” Исус му пак рече: „Не браните, јер ко није против вас – уз вас је.” А кад је дошло време да се вазнесе на небо, одлучи да иде у Јерусалим, те посла гласнике пред собом. Они одоше и уђоше у једно самарјанско село да му припреме. Али га нису примили зато што се упутио Јерусалиму. Кад су то видели ученици Јаков и Јован, рекоше: „Господе, хоћеш ли да кажемо да сиђе огањ с неба и да их уништи?” А он се окрену и укори их [рекавши: „Не знате каквог сте духа; Син човечји није дошао да уништи људске животе, него да их спасе”]. И одоше у друго село. И док су ишли путем, неко му рече: „Ићи ћу с тобом куд год ти пођеш.” Исус му пак рече: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син човечји нема где да наслони главу.” А једном другом рече: „Хајде за мном.” Али он рече: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свога оца.” Рече му: „Остави мртве нека сахрањују своје мртваце, а ти иди и објављуј царство Божје.” А рече и трећи: „Ја ћу за тобом, Господе; али ми прво дозволи да се опростим са својим домаћима.” Исус му пак рече: „За царство Божје није нико ко стави своју руку на плуг, па се осврће натраг.”
Luka 9:37-62 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет. Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.« »О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.« Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. И сви се задивише Божијој величини. Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: »Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.« Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају. Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.« »Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.« »Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.« Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим. Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?« Али Исус се окрену и прекори их. Онда одоше у друго село. Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.« Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.« А једном другом рече: »Пођи за мном.« »Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.« А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.« Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.« »Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«
Luka 9:37-62 Novi srpski prevod (NSPL)
Sledećeg dana, kada su sišli sa gore, mnogo sveta mu je krenulo u susret. Jedan čovek iz naroda povika: „Učitelju, obazri se na moga sina; to mi je jedinac. Evo, spopada ga zao duh, te odjednom viče, trese ga i detetu pena pođe na usta. Ne pušta ga dok ga ne iscrpi. Molio sam tvoje učenike da ga izgnaju, ali oni nisu mogli.“ Isus odgovori: „O, neverni i izopačeni rode, dokle ću još biti sa vama i podnositi vas? Dovedi svoga sina ovamo!“ Dok je dečak dolazio, zli duh ga obori na zemlju tresući ga. Isus zapovedi nečistom duhu, isceli dečaka i predade ga njegovom ocu. Svi su bili zadivljeni Božijim veličanstvom. Dok su se svi još divili svemu što je učinio, Isus reče svojim učenicima: „Dobro slušajte što vam kažem: Sin Čovečiji će biti predat ljudima u ruke.“ No, oni nisu razumeli te reči, jer je bilo sakriveno od njih, te nisu mogli da shvate, a bojali su se da ga pitaju o tome. Među učenicima se povede rasprava o tome ko je najveći među njima. No Isus, znajući o čemu oni razmišljaju u sebi, uze jedno dete, postavi ga pored sebe, pa im reče: „Ko prihvata ovo dete u moje ime, mene prihvata, a ko mene prihvata, prihvata onoga koji me je poslao. Ko je najmanji među vama, taj je najveći.“ Jovan mu reče: „Učitelju, videli smo jednog čoveka kako u tvoje ime isteruje zle duhove. Mi smo mu to zabranili, zato što ne ide sa nama.“ Isus mu reče: „Nemojte mu braniti, jer ko nije protiv vas, za vas je.“ Kada je došlo vreme da bude vaznet na nebo, Isus odluči da ode u Jerusalim. Zato je poslao glasnike pred sobom. Oni odu i dođu u jedno samarjansko selo da pripreme što mu je potrebno. Međutim, meštani ga nisu primili, zato što je išao u Jerusalim. Kada su učenici Jakov i Jovan videli ovo, rekli su: „Gospode, hoćeš li da kažemo da oganj siđe sa neba i uništi ih?“ Isus se okrenu, pa ih prekori zbog toga: „Ne znate kakvog ste duha! Sin Čovečiji nije došao da uništi ljudske duše, nego da ih spase.“ Zatim su otišli u drugo selo. Idući putem, neko reče Isusu: „Slediću te kud god ti budeš pošao!“ Isus mu odgovori: „Lisice imaju jazbine, ptice gnezda, a Sin Čovečiji nema gde da nasloni glavu.“ Zatim je rekao jednom drugom: „Pođi za mnom.“ No, on reče: „Gospode, dozvoli mi prvo da odem i sahranim oca.“ „Pusti neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve – reče mu Isus – a ti idi i objavljuj Carstvo Božije.“ Treći reče: „Gospode, ja ću te slediti, ali mi dozvoli da se najpre pozdravim sa svojim ukućanima.“ A Isus mu reče: „Niko ko se primi pluga, pa se okreće natrag, nije prikladan za Carstvo Božije.“
Luka 9:37-62 Нови српски превод (NSP)
Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“ Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“ Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. Сви су били задивљени Божијим величанством. Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе. Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“ Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“ Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“ Када је дошло време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село. Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“ „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“
Luka 9:37-62 Sveta Biblija (SRP1865)
A dogodi se drugi dan kad siðoše s gore srete ga mnoštvo naroda. I gle, èovjek iz naroda povika govoreæi: uèitelju! molim ti se, pogledaj na sina mojega, jer mi je jedinac: I gle, hvata ga duh, i ujedanput vièe, i lomi ga s pjenom, i jedva otide od njega kad ga izlomi; I molih uèenike tvoje da ga istjeraju, pa ne mogoše. I odgovarajuæi Isus reèe: o rode nevjerni i pokvareni! dokle æu biti s vama i trpljeti vas? Dovedi mi sina svojega amo. A dok još iðaše k njemu obori ga ðavo, i stade ga lomiti. A Isus zaprijeti duhu neèistome, i iscijeli momèe, i dade ga ocu njegovu. I svi se divljahu velièini Božijoj. A kad se svi èuðahu svemu što èinjaše Isus, reèe uèenicima svojijem: Metnite vi u uši svoje ove rijeèi: jer sin èovjeèij treba da se preda u ruke èovjeèije. A oni ne razumješe rijeèi ove; jer bješe sakrivena od njih da je ne mogoše razumjeti; i bojahu se da ga zapitaju za ovu rijeè. A uðe misao u njih ko bi najveæi bio meðu njima. A Isus znajuæi pomisli srca njihovijeh uze dijete i metnu ga preda se, I reèe im: koji primi ovo dijete u ime moje, mene prima; i koji mene prima, prima onoga koji me je poslao; jer koji je najmanji meðu vama on je veliki. A Jovan odgovarajuæi reèe: uèitelju! vidjesmo jednoga gdje imenom tvojijem izgoni ðavole, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za tobom. I reèe mu Isus: ne branite; jer ko nije protiv vas s vama je. A kad se navršiše dani uzeæa njegova, on namjeri da ide pravo u Jerusalim. I posla glasnike pred licem svojijem; i oni otidoše i doðoše u selo Samarjansko da mu ugotove gdje æe noæiti. I ne primiše ga; jer vidješe da ide u Jerusalim. A kad vidješe uèenici njegovi Jakov i Jovan, rekoše: Gospode! hoæeš li da reèemo da oganj siðe s neba i da ih istrijebi kao i Ilija što uèini? A on okrenuvši se zaprijeti im i reèe: ne znate kakvoga ste vi duha; Jer sin èovjeèij nije došao da pogubi duše èovjeèije nego da saèuva. I otidoše u drugo selo. A kad iðahu putem reèe mu neko: Gospode! ja idem za tobom kud god ti poðeš. I reèe mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda: a sin èovjeèij nema gdje zakloniti glave. A drugome reèe: hajde za mnom. A on reèe: Gospode! dopusti mi da idem najprije da ukopam oca svojega. A Isus reèe mu: ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije. A drugi reèe: Gospode! ja idem za tobom; ali dopusti mi najprije da idem da se oprostim s domašnjima svojijem. A Isus reèe mu: nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag.