Еванђеље по Луки 9
9
Послање Дванаесторице
(Мт 10,5-15; Мк 6,7-13)
1Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести, 2па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.
3»Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу. 4И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете. 5А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«
6И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.
Ирод забринут
(Мт 14,1-12; Мк 6,14-29)
7А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих, 8други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.
9»Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?«
Зато је хтео да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Јн 6,1-14)
10Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида. 11Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.
12Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«
13А он им рече: »Ви им дајте да једу.«
»Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.« 14А тамо је било око пет хиљада мушкараца.
Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«
15Тако су и учинили, па сви поседаше. 16Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ. 17И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.
Исус је Христос
(Мт 16,13-19; Мк 8,27-29)
18Једном када се насамо молио, а ученици били с њим, Исус их упита: »Шта каже народ, ко сам ја?«
19Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – да је устао један од старих пророка.«
20Он им тада рече: »А шта ви кажете, ко сам ја?«
»Божији Христос«, одговори Петар.
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 16,21-28; Мк 8,31–9,1)
21Он их онда строго опомену и нареди да то ником не кажу, 22па рече: »Син човечији треба много да препати, да га одбаце старешине, првосвештеници и учитељи закона, да буде убијен, и да трећег дана васкрсне.«
23А свима је говорио: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека сваког дана узме свој крст и иде за мном. 24Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, спашће га. 25Шта вреди човеку ако добије цео свет, а самог себе уништи или себи науди. 26Ко се стиди мене и мојих речи, и Син човечији ће се стидети њега када дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела. 27Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божије царство.«
Преображење
(Мт 17,1-8; Мк 9,2-8)
28После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли. 29Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела. 30А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија, 31који су се појавили у великом сјају#9,31 у великом сјају Или: у слави.. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди#9,31 догоди Или: испуни. у Јерусалиму.
32Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.
33Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« – не знајући шта говори.
34Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.
35Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«
36А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.
Излечење опседнутог дечака
(Мт 17,14-18; Мк 9,14-27)
37Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.
38Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац. 39Дух га шчепа, па изненада вришти; баца га у грчеве и пена му удари на уста. Тешко га напушта и сатире га. 40Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.«
41»О, неверни и изопачени нараштају!« одговори Исус. »Колико ћу још морати да останем с вама и да вас подносим? Доведи свога сина овамо.«
42Док је дечак долазио, демон га обори на земљу у грчевима. Али Исус запрети нечистом духу, излечи дечака и предаде га оцу. 43И сви се задивише Божијој величини.
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Мк 9,30-32)
Док су се сви дивили оном што је Исус учинио, он рече ученицима: 44»Пажљиво слушајте шта ћу вам рећи: Син човечији ће бити предат људима у руке.«
45Али они не схватише о чему им говори. Било им је сакривено, па нису разумели, а плашили су се да га о томе питају.
Ко је највећи?
(Мт 18,1-5; Мк 9,33-37)
46Међу ученицима се поведе расправа о томе који од њих је највећи. 47А Исус, знајући њихове мисли, узе једно дете и постави га поред себе, 48па им рече: »Ко прими ово дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, прима Онога који ме је послао. Јер, онај који је најмањи међу вама – тај је највећи.«
Ко није против вас, тај је за вас
(Мк 9,38-40)
49»Учитељу«, рече Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне и хтели смо да му забранимо, јер није један од нас.«
50»Не браните му«, рече Исус, »јер ко није против вас, тај је за вас.«
Негостољубиви Самарићани
51Како се приближавало време да буде вазнет на небо, Исус одлучи да крене у Јерусалим, 52па пред собом посла гласнике који уђоше у једно самаријско село да му све припреме. 53Али мештани га не примише, јер се упутио у Јерусалим.
54Када су ученици Јаков и Јован то видели, упиташе га: »Господе, хоћеш ли да призовемо огањ са неба да их уништи?«
55Али Исус се окрену и прекори их#9,55 прекори их У неким рукописима стоји: прекори их, па рече: »Ви не знате од каквог сте духа, јер Син човечији није дошао да људске животе уништи, него да спасе.«. 56Онда одоше у друго село.
Цена следбеништва
(Мт 8,19-22)
57Док су ишли путем, рече му један човек: »Ићи ћу за тобом куд год ти идеш.«
58Исус му одговори: »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечији нема где да спусти главу.«
59А једном другом рече: »Пођи за мном.«
»Господе«, рече му човек, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«
60А Исус му рече: »Нека мртви сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божије царство.«
61Један му рече: »Ја ћу за тобом, Господе, али ме прво пусти да се опростим од своје породице.«
62»Ко положи руку на плуг«, рече му Исус, »а осврће се, није за Божије царство.«
Trenutno izabrano:
Еванђеље по Луки 9: SB-ERV
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Bible League International
