Luka 23:1-43
Luka 23:1-43 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату. Тада почеше да га оптужују говорећи: „Нашли смо овога као отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос цар.” На то га Пилат упита: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му у одговору рече: „Ти кажеш.” Пилат пак рече првосвештеницима и светини: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.” Али они наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по целој Јудеји – почевши од Галилеје па довде.” Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац, и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло јер је одавно желео да га види зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега. И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа. Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно. Тада га Ирод са својим војницима понизи и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату. А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у завади. Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ, па им рече: „Довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам га пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за коју га оптужујете. А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт. Зато хоћу да га ослободим – пошто га казним.” А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња. Али они сви скупа повикаше говорећи: „Узми овога, а Вараву нам ослободи.” Овај је био бачен у тамницу због некакве побуне у граду и због убиства. А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса. Али они викаху говорећи: „Распни га, распни!” Тада им по трећи пут рече: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога, хоћу да га ослободим – пошто га казним.” Они су, међутим, наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача, те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи. Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због побуне и убиства. Исуса пак предаде њима на вољу. И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале. Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’ Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’; јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?” А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!” А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.” А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.”
Luka 23:1-43 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату, па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.« Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.« Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.« Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.« Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац. Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење. Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао. А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали. Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату. Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи. Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.« Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!« Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства. Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса. Али они су викали: »Распни га! Распни га!« Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.« Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост. Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га. Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ Тада ће ‚говорити горама: »Падните на нас!« и брдима: »Покријте нас!«‘ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?« А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране. Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.« А они разделише његову одећу бацањем коцке. Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!« А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!« Изнад њега је био натпис: Ово је цар Јудеја. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!« Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.« Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.« А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«
Luka 23:1-43 Novi srpski prevod (NSPL)
Zatim su svi ustali i odveli Isusa pred Pilata. Tada su počeli da ga optužuju, govoreći: „Uhvatili smo ovoga da zavodi naš narod. On nam zabranjuje da dajemo porez caru, i tvrdi za sebe da je Hristos, Car.“ Pilat ga upita: „Jesi li ti Car judejski?“ Isus mu odgovori: „Ti to kažeš.“ Pilat reče vodećim sveštenicima i mnoštvu: „Ne nalazim nikakvu krivicu na ovom čoveku.“ Ali oni su navaljivali govoreći: „On svojim učenjem diže na bunu naš narod po svoj Judeji. Počeo je u Galileji, a sada je došao i ovde!“ Kada je Pilat to čuo, upitao je: „Da li je ovaj čovek Galilejac?“ Kada je saznao da je Isus iz područja Irodove uprave, poslao ga je k njemu, jer je Irod u to vreme bio u Jerusalimu. Irod se veoma obradovao kad je video Isusa, jer je slušao o njemu. Već duže vreme je želeo da ga vidi, nadajući se da će Isus načiniti neki znak. Postavljao mu je mnoga pitanja, ali Isus nije odgovarao. Vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma su stajali tamo i žestoko ga optuživali. Irod i njegovi vojnici su se rugali Isusu i ponašali se prema njemu s prezirom. Zatim su mu obukli svečanu odeću i poslali ga natrag Pilatu. Tog dana su se Pilat i Irod sprijateljili; pre toga su bili neprijatelji. Pilat je onda sazvao vodeće sveštenike, glavare i narod, pa rekao: „Doveli ste mi ovog čoveka i rekli da zavodi narod. A evo, ja sam ga u vašem prisustvu ispitao i nisam našao nijednu krivicu za koju ga vi optužujete. Pa ni Irod nije ništa našao, nego ga je poslao natrag k nama. On nije učinio ništa što zaslužuje smrt. Daću ga na šibanje, a onda ću ga osloboditi.“ Naime, svakog praznika je trebalo da im Pilat oslobodi jednog zarobljenika. Oni svi složno povikaše: „Uzmi ovog, a oslobodi nam Varavu!“ Varava je bio utamničen zbog nekakve bune u gradu i zbog ubistva. Pilat se ponovo obrati narodu, želeći da oslobodi Isusa. Ali narod je vikao: „Razapni ga, razapni ga!“ On im po treći put reče: „Kakvo je zlo učinio? Nisam našao ništa što zaslužuje smrt. Daću ga na šibanje, a zatim ću ga osloboditi.“ Međutim, svetina je galamila i navaljivala, tražeći da se Isus razapne. Njihova vika je postajala sve jača. Tako Pilat odluči da udovolji njihovom zahtevu. Oslobodio je čoveka kojeg su tražili, onoga što je bio utamničen zbog bune i ubistva, a Isusa je predao njima da čine s njim što im je po volji. Tako su Isusa odveli. Usput su uhvatili nekog Simona iz Kirine koji se vraćao sa polja i natovarili mu krst da ga nosi za Isusom. Za njim je išlo mnogo naroda i žene koje su ga žalile i oplakivale. Isus se okrenuo prema njima i rekao: „Ćerke jerusalimske, ne plačite nada mnom, već plačite nad sobom i nad svojom decom. Jer, evo, dolaze dani kada će se govoriti: ’Blago nerotkinjama, koje nikad nisu rađale, i koje nikad nisu dojile.’ Tada će početi da govore gorama: ’Padnite na nas’, i bregovima: ’Prekrijte nas.’ Jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek raditi kada drvo postane suvo?“ Uz njega su vodili i dva zločinca da ih pogube sa njim. Kada su došli na mesto koje se zove „Lobanja“, razapeli su njega i zločince, jednog s njegove desne, drugog s leve strane. Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.“ Zatim su vojnici bacali kocku za njegovu odeću da bi je podelili među sobom. A narod je stajao i posmatrao. Glavari su mu se rugali i govorili: „Ako je on Hristos Božiji, Izabranik, neka spase sebe kao što je spasao druge!“ Podsmevali su mu se i vojnici, koji su mu prilazili i nudili mu kiselo vino. Govorili su: „Ako si ti Car judejski, spasi samoga sebe!“ Iznad njegove glave bilo je napisano: „OVO JE CAR JUDEJSKI.“ Jedan od zločinaca koji su visili na krstu, vređao ga je i govorio: „Nisi li ti Hristos? Spasi sebe i nas!“ Drugi mu odgovori koreći ga: „Zar se ne bojiš Boga, budući da si primio istu kaznu kao i on? Mi smo pravedno osuđeni i dobijamo što smo zaslužili, ali on nije učinio ništa nedolično.“ Onda reče Isusu: „Isuse, seti me se kad dođeš u svoje carstvo!“ Isus mu reče: „Zaista ti kažem, još danas ćeš biti sa mnom u raju.“
Luka 23:1-43 Нови српски превод (NSP)
Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“ Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори: „Ти то кажеш.“ Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“ Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму. Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи. Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника. Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства. Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“ Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“ Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи. Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ Тада ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’, и бреговима: ’Прекријте нас.’ Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“ Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом. А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“ Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“ Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“ Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“ Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“ Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“ Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Luka 23:1-43 Sveta Biblija (SRP1865)
I ustavši njih sve mnoštvo odvedoše ga k Pilatu. I poèeše ga tužiti govoreæi: ovoga naðosmo da otpaðuje narod naš, i zabranjuje davati æesaru danak, i govori da je on Hristos car. A Pilat ga zapita: ti li si car Judejski? A on odgovarajuæi reèe mu: ti kažeš. A Pilat reèe glavarima sveštenièkijem i narodu: ja ne nalazim nikakve krivice na ovom èovjeku. A oni navaljivahu govoreæi: on buni ljude uèeæi po svoj Judeji poèevši od Galileje dovde. A Pilat èuvši za Galileju zapita: zar je on Galilejac? I razumjevši da je iz podruèja Irodova posla ga Irodu, koji takoðer bijaše u Jerusalimu onijeh dana. A Irod vidjevši Isusa bi mu vrlo milo; jer je odavno željeo da ga vidi, jer je mnogo slušao za njega, i nadaše se da æe vidjeti od njega kako èudo. I pita ga mnogo koje za što; ali mu on ništa ne odgovori. A glavari sveštenièki i književnici stajahu, i jednako tužahu ga. A Irod osramotivši ga sa svojijem vojnicima, i narugavši mu se, obuèe mu bijelu haljinu, i posla ga natrag Pilatu. I u taj se dan pomiriše Pilat i Irod meðu sobom; jer prije bijahu u zavadi. A Pilat sazvavši glavare sveštenièke i knezove i narod Reèe im: dovedoste mi ovoga èovjeka kao koji narod otpaðuje, i eto ja ga pred vama ispitah, i ne nalazim na ovom èovjeku nijedne krivice što vi na njega govorite; A ni Irod, jer sam ga slao k njemu; i eto se ne nalazi ništa da je uèinio što bi zasluživalo smrt. Daklem da ga izbijem pa da pustim. A trebaše o svakom prazniku pashe da im pusti po jednoga sužnja. Ali narod sav povika govoreæi: uzmi ovoga, a pusti nam Varavu; Koji bijaše baèen u tamnicu za nekakvu bunu uèinjenu u gradu i za krv. A Pilat opet reèe da bi on htio pustiti Isusa. A oni vikahu govoreæi: raspni ga, raspni. A on im treæi put reèe: kakvo je dakle on zlo uèinio? ja ništa na njemu ne naðoh što bi zasluživalo smrt; daklem da ga izbijem pa da pustim. A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i glavara sveštenièkijeh. I Pilat presudi da bude kao što oni ištu. I pusti onoga što iskahu, koji bješe baèen u tamnicu za bunu i za krv; a Isusa ostavi na njihovu volju. I kad ga povedoše, uhvatiše nekoga Simona Kirinca koji iðaše iz polja, i metnuše na njega krst da nosi za Isusom. A za njim iðaše mnoštvo naroda i žena, koje plakahu i naricahu za njim. A Isus obazrevši se na njih reèe: kæeri Jerusalimske! ne plaèite za mnom, nego plaèite za sobom i za djecom svojom. Jer gle, idu dani u koje æe se reæi: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše. Tada æe poèeti govoriti gorama: padnite na nas; i bregovima: pokrijte nas. Jer kad se ovako radi od sirova drveta, šta æe biti od suha? Voðahu pak i druga dva zloèinca da pogube s njim. I kad doðoše na mjesto koje se zvaše košturnica, ondje razapeše njega i zloèince, jednoga s desne strane a drugoga s lijeve. A Isus govoraše: oèe! oprosti im; jer ne znadu šta èine. A dijeleæi njegove haljine bacahu kocke. I narod stajaše te gledaše, a i knezovi s njima rugahu mu se govoreæi: drugima pomože, neka pomože i sebi, ako je on Hristos, izbranik Božij. A i vojnici mu se rugahu, i pristupahu k njemu i davahu mu ocat, I govorahu: ako si ti car Judejski pomozi sam sebi. A bijaše nad njim i natpis napisan slovima Grèkijem i Latinskijem i Jevrejskijem: ovo je car Judejski. A jedan od obješenijeh zloèinaca huljaše na njega govoreæi: ako si ti Hristos pomozi sebi i nama. A drugi odgovarajuæi šutkaše ga i govoraše: zar se ti ne bojiš Boga, kad si i sam osuðen tako? I mi smo još pravedno osuðeni; jer primamo po svojijem djelima kao što smo zaslužili; ali on nikakva zla nije uèinio. I reèe Isusu: opomeni me se, Gospode! kad doðeš u carstvo svoje. I reèe mu Isus: zaista ti kažem: danas æeš biti sa mnom u raju.