Лука 23:1-43

И усташе они сви скупа, те га одведоше Пилату. Тада почеше да га оптужују говорећи: „Нашли смо овога као отпађује наш народ и забрањује да се даје порез цару, а за себе говори да је Христос цар.” На то га Пилат упита: „Јеси ли ти цар јудејски?” А он му у одговору рече: „Ти кажеш.” Пилат пак рече првосвештеницима и светини: „Не налазим никакве кривице на овом човеку.” Али они наваљиваху говорећи: „Он буни народ учећи по целој Јудеји – почевши од Галилеје па довде.” Чувши Пилат то, упита да ли је тај човек Галилејац, и кад дозна да је из Иродова подручја, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. А кад Ирод виде Исуса, обрадова се врло јер је одавно желео да га види зато што је слушао о њему и надао се да ће видети какво чудо од њега. И питао га је многим речима, али му он не одговори ништа. Првосвештеници пак и књижевници су стајали и оптуживали га упорно. Тада га Ирод са својим војницима понизи и наруга му се, обуче му белу хаљину, те га посла натраг Пилату. А Ирод и Пилат се спријатељише тог дана; јер су пре били у завади. Пилат пак сазва првосвештенике, старешине и народ, па им рече: „Довели сте ми овога човека као да он отпађује народ, а гле, ја сам га пред вама испитао и на овом човеку нисам нашао ниједне кривице за коју га оптужујете. А ни Ирод; јер га је послао натраг нама. И, очигледно, није учинио ништа што заслужује смрт. Зато хоћу да га ослободим – пошто га казним.” А требало је да им о празнику ослободи једнога сужња. Али они сви скупа повикаше говорећи: „Узми овога, а Вараву нам ослободи.” Овај је био бачен у тамницу због некакве побуне у граду и због убиства. А Пилат им се опет обрати желећи да ослободи Исуса. Али они викаху говорећи: „Распни га, распни!” Тада им по трећи пут рече: „Па какво је зло он учинио? Нисам нашао на њему ништа што заслужује смрт; стога, хоћу да га ослободим – пошто га казним.” Они су, међутим, наваљивали с великом виком тражећи да он буде распет, и њихова вика је бивала све јача, те Пилат одлучи да се њихов захтев удовољи. Тако ослободи онога кога су тражили, а који је био бачен у тамницу због побуне и убиства. Исуса пак предаде њима на вољу. И кад су га повели, ухватише неког Симона из Кирине, који је долазио из поља, па ставише на њега крст да га носи за Исусом. А за њим је ишло велико мноштво народа и жена, које су за њим жалиле и нарицале. Исус се обазре на њих и рече: „Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за својом децом. Јер, ето, иду дани кад ће говорити: ‘Блажене су нероткиње, и утробе које не родише, и дојке које не дојише.’ Тада ће почети да говоре горама: ‘Падните на нас’, и бреговима: ‘Покријте нас’; јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек бити са сувим?” А водили су и друга два злочинца да их погубе с њим. Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне, а другог с леве стране. А Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.” Затим бацише коцку да би међу собом поделили његове хаљине. Народ је стајао и гледао. А старешине су се ругале говорећи: „Друге је спасао, нека спасе самога себе ако је он Христос, изабраник Божји.” Подсмехнуше му се и војници који су прилазили приносећи му оцат и говорећи: „Спаси самога себе ако си цар јудејски!” А над њим је био и натпис написан грчким, латинским и јеврејским словима: „Ово је цар јудејски.” А један од обешених злочинаца хулио је на њега говорећи: „Зар ниси ти Христос? Спаси самога себе и нас.” А други му одговори прекоревајући га: „Зар се нимало не бојиш Бога, будући да си исто тако осуђен? А ми смо праведно осуђени, јер примамо што наша дела заслужују; а овај није учинио ништа неумесно.” И рече: „Исусе, сети ме се кад дођеш са својим царством.” А он му рече: „Заиста, кажем ти: данас ћеш бити са мном у рају.”