Еванђеље по Луки 23:1-43

Онда сви устадоше и одведоше Исуса Пилату, па почеше да га оптужују, говорећи: »Нашли смо овога како заводи наш народ и противи се плаћању пореза цару, а за себе говори да је Христос, цар.« Тада га Пилат упита: »Јеси ли ти цар Јудеја?« А Исус му одговори: »Тако је како кажеш.« Онда Пилат рече првосвештеницима и народу: »Не налазим никакву кривицу овом човеку.« Али они су наваљивали, говорећи: »Својим учењем подбуњује народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.« Када је Пилат то чуо, распита се да ли је тај човек Галилејац. Сазнавши да је под Иродовом надлежношћу, посла га Ироду, који је тих дана такође био у Јерусалиму. Када је Ирод угледао Исуса, веома се обрадова, јер је одавно желео да га сретне. Због онога што је чуо о Исусу, понадао се да ће од њега видети неко знамење. Обасипао га је питањима, али му Исус није одговарао. А тамо су стајали и првосвештеници и учитељи закона и жестоко га оптуживали. Тада га Ирод и његови војници исмејаше и наругаше му се, па га обукоше у белу одећу и послаше назад Пилату. Тога дана се Ирод и Пилат спријатељише – пре тога су, наиме, били непријатељи. Пилат сазва првосвештенике, поглаваре и народ, па им рече: »Довели сте ми овог човека под оптужбом да подбуњује народ. Ја сам га пред вама испитао и нисам нашао да је крив за оно за шта га оптужујете. А није ни Ирод, јер нам га је послао назад. Као што видите, није учинио ништа што заслужује смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.« Али они сви углас повикаше: »Овога узми, а ослободи нам Вараву!« Варава је био бачен у тамницу због побуне у граду и због убиства. Пилат им се поново обрати, јер је желео да ослободи Исуса. Али они су викали: »Распни га! Распни га!« Пилат им се обрати и трећи пут: »Па какво је зло учинио овај човек? Нисам му нашао никакву кривицу која би заслуживала смрт. Зато ћу га казнити, па ослободити.« Али они су и даље веома гласно и упорно тражили да Исус буде распет. И њихови повици превагнуше, па Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. Он ослободи онога који је био бачен у тамницу због побуне и убиства – онога кога су тражили – а Исуса предаде њима на милост и немилост. Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом. А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га. Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом, јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘ Тада ће ‚говорити горама: »Падните на нас!« и брдима: »Покријте нас!«‘ Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?« А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе. Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце – једнога са његове десне, а другога са леве стране. Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.« А они разделише његову одећу бацањем коцке. Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао – нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!« А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће, и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!« Изнад њега је био натпис: Ово је цар Јудеја. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!« Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну, али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.« Онда рече: »Исусе, сети ме се кад стигнеш у своје царство.« А Исус му рече: »Истину ти кажем: данас ћеш бити са мном у Рају.«