Luka 22:39-48
Luka 22:39-48 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И изашавши оде по обичају на Маслинску гору; а за њим пођоше и ученици. И кад стиже на то место, рече им: „Молите се Богу да не дођете у искушење.” А сам се повуче од њих колико се може каменом добацити, те клекну на колена и мољаше се говорећи: „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене; али нека не буде моја воља, него твоја.” И појави му се анђео с неба и крепио га је. И нашавши се у смртном страху, молио се још истрајније. А зној му је био као капи крви које се сливају на земљу. И кад уста од молитве, дође ученицима и нађе их како спавају од жалости, па им рече: „Што спавате? Устаните и молите се Богу да не паднете у искушење.” Док је он још говорио, ето руље пред којом је ишао један од Дванаесторице, који се звао Јуда, те се приближи Исусу да га пољуби. Али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?”
Luka 22:39-48 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.« Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.« Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.« Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«
Luka 22:39-48 Novi srpski prevod (NSPL)
Onda je izašao i po svom običaju otišao na Maslinsku goru. Sa njim su pošli i njegovi učenici. Kada je stigao onamo, rekao im je: „Molite se da ne padnete u iskušenje.“ Onda se udaljio od njih koliko bi kamenom moglo da se dobaci, kleknuo i molio se, govoreći: „Oče, ako je po tvojoj volji, neka me mimoiđe ova čaša stradanja. Ali da ne bude kako ja hoću, nego neka bude tvoja volja.“ Tada se pojavio anđeo sa neba i krepio ga. Zapavši u smrtnu muku, molio se još predanije, a znoj mu se slivao na zemlju kao kapi krvi. Kad je završio sa molitvom, Isus se vratio k učenicima. Zatekao ih je kako spavaju, shrvani žalošću. Rekao im je: „Zašto spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u iskušenje.“ Dok je on još govorio, naišla je rulja. Ispred njih je išao jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda. On pristupi Isusu da ga poljubi, ali mu Isus reče: „Judo, zar poljupcem izdaješ Sina Čovečijeg?“
Luka 22:39-48 Нови српски превод (NSP)
Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ Тада се појавио анђео са неба и крепио га. Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви. Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“ Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
Luka 22:39-48 Sveta Biblija (SRP1865)
I izišavši otide po obièaju na goru Maslinsku; a za njim otidoše uèenici njegovi. A kad doðe na mjesto reèe im: molite se Bogu da ne padnete u napast. I sam otstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na koljena moljaše se Bogu Govoreæi: oèe! kad bi htio da proneseš ovu èašu mimo mene! ali ne moja volja nego tvoja da bude. A anðeo mu se javi s neba, i krijepi ga. I buduæi u borenju, moljaše se bolje; znoj pak njegov bijaše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. I ustavši od molitve doðe k uèenicima svojijem, i naðe ih a oni spavaju od žalosti, I reèe im: što spavate? ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast. Dok on pak još govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iðaše pred njima, i pristupi k Isusu da ga cjeliva. Jer im ovo bijaše dao znak: koga cjelivam onaj je. A Isus mu reèe: Juda! zar cjelivom izdaješ sina èovjeèijega?