Еванђеље по Луки 22:39-48

Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.« Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се, говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.« Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају, па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.« Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице – оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби, а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«

Besplatni planovi za čitanje i pobožosti koje se odnose na Еванђеље по Луки 22:39-48