Luka 2:13-52
Luka 2:13-52 Novi srpski prevod (NSPL)
Iznenada se uz anđela nađe velika vojska anđela sa neba, slaveći Boga i govoreći: „Nek je slava Bogu na visini, a na zemlji da je mir među ljudima koji su mu ugodni.“ Kad su anđeli otišli od njih na nebo, pastiri rekoše jedan drugom: „Hajdemo u Vitlejem da vidimo o kakvom događaju nas je Gospod obavestio!“ Oni požure i nađu Mariju, Josifa i novorođenče gde leži u jaslama. Kad su to videli, preneli su im što im je bilo rečeno za ovo dete. Svi koji su to čuli, divili su se onome što su pastiri rekli. A Marija je zapamtila sve ove reči i u sebi razmišljala o njima. Pastiri se vrate slaveći i hvaleći Boga za sve što su čuli i videli. Bilo je baš onako kako im je bilo rečeno. Navršilo se osam dana od rođenja i dete je trebalo obrezati. Tada su mu dali ime Isus, koje mu je nadenuo anđeo pre njegovog začeća. A kada je, po Mojsijevom Zakonu, trebalo da se izvrši obred očišćenja, Marija i Josif tom prilikom dođu sa detetom u Jerusalim da ga posvete Gospodu, jer u Zakonu Gospodnjem piše: „Neka se svako prvorođeno muško dete posveti Gospodu“ – i da po Zakonu Gospodnjem prinesu žrtvu za očišćenje: dve grlice ili dva golubića. U Jerusalimu je tada živeo neki čovek po imenu Simeun. On je bio pravedan i pobožan čovek, koji je očekivao da nastupi vreme utehe za izrailjski narod. Duh Sveti je bio sa njim i on mu je objavio da neće umreti pre no što vidi Hrista Gospodnjeg. Vođen Duhom, došao je u hram. Kada su roditelji uneli dete Isusa u hram da učine sa njim što Zakon nalaže, Simeun ga uze u naručje i poče da slavi Boga: „Sada puštaš, moj Gospodaru, svoga slugu da u miru ode; tvoja reč je tako ispunjena, jer ja sam tvoje video spasenje što pripravi pred svim narodima: svetlost tvoju da prosvetli narode, slavu tvome narodu Izrailju.“ Isusovi otac i majka su bili zadivljeni onim što je bilo rečeno za njega. Tada je Simeun blagoslovio i njih dvoje i rekao njegovoj majci Mariji: „Evo, Bog je postavio ovo dete da mnogi od Izrailja padnu i da se mnogi podignu, i da bude znak kome će se suprotstavljati. A tebi samoj će mač probosti dušu, da bi se otkrile misli mnogih srca.“ A bila je tu i jedna veoma stara proročica, po imenu Ana, Fanuilova ćerka, iz Asirovog plemena. Bila je u braku sedam godina, a sada je kao udovica imala osamdeset četiri godine. Ona nikad nije napuštala hram. Danonoćno je služila Bogu uz post i molitvu. I ona je došla u isti čas i počela da slavi Boga i da govori o Isusu svima koji su očekivali da Bog otkupi Jerusalim. Kada su Josif i Marija obavili sve što Zakon Gospodnji nalaže, vratili su se u Galileju, u svoj grad Nazaret. A dečak je rastao, jačao i punio se mudrošću, a Božija milost je bila nad njime. Isusovi roditelji su svake godine odlazili gore u Jerusalim za praznik Pashe. Kad mu je bilo dvanaest godina, oni su po svom običaju otišli tamo za praznik. Po završetku prazničnih dana, dok su se oni vraćali kući, dečak Isus se zadržao u Jerusalimu. Njegovi roditelji nisu znali gde je. Misleći da je među saputnicima, putovali su ceo dan, a onda su počeli da ga traže među rodbinom i poznanicima. Pošto ga nisu našli, vratili su se u Jerusalim da ga potraže. Posle tri dana, našli su ga u hramu kako sedi među učiteljima, sluša ih i pita. Svi koji su ga slušali divili su se njegovoj razumnosti i njegovim odgovorima. Kad su ga roditelji ugledali, zapanjili su se. Majka mu reče: „Dete, šta nam to učini?! Evo, ja i tvoj otac svisnusmo od jada tražeći te!“ On im odgovori: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da treba da budem u poslu svoga Oca?“ No, oni nisu razumeli ono što im je rekao. Onda je sišao s njima i došao u Nazaret, gde im je bio poslušan. Marija je slagala u sebi sve ove reči. A Isus je bivao sve mudriji i zreliji, te sve miliji i Bogu i ljudima.
Luka 2:13-52 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
И одједном се са анђелом створи мноштво небеске војске хвалећи Бога и говорећи: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи.” А кад анђели одоше од њих на небо, пастири говораху један другом: „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио.” И журећи дођоше, па нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама. А кад видеше, објавише што им је речено за ово дете. И сви који су чули задивише се ономе што су им пастири рекли. А Марија је памтила све ове речи и размишљала о њима у свом срцу. И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели онако како им је било речено. И кад се навршише осам дана за његово обрезање, наденуше му име Исус, како га назва анђео пре него што га је мајка зачела. И кад се навршише дани њиховог очишћења – по Мојсијевом закону, однеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа, као што је написано у закону Господњем: „Све мушко што се прво рађа нека се посвети Господу”, и да принесу жртву како је речено у закону Господњем: „Пар грлица или два голупчета”. И, гле, у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон, и то човек праведан и побожан, који је очекивао Израиљеву утеху и Дух Свети беше у њему. Њему је Дух Свети прорекао да неће видети смрти пре но што види помазаника Господњег. И надахнут Духом, дође у храм. И кад су родитељи уносили дете Исуса да поступе с њим по законском обичају, узе га на своје руке, благослови Господа и рече: „Сад отпушташ с миром свога служитеља, Господе, по речи својој, јер су моје очи виделе спасење твоје, које си припремио пред свим народима, светлост за просвећење многобожаца и славу свога народа Израиља.” И његов отац и мајка чудили су се ономе што се говорило за њега. И благослови их Симеон, па рече његовој мајци Марији: „Види, овај је одређен да обори и подигне многе у Израиљу и буде знак коме ће се противити, а теби самој мач ће пробости душу да се открију мисли многих срца.” Била је и пророчица Ана, Фануилова кћи из племена Асирова; она беше врло стара, од свога девојаштва живела је с мужем седам година, а као удовица до осамдесет четири године није напуштала храм служећи Богу постом и молитвом ноћу и дању. И у исти час она дође и слављаше Бога и говораше о њему свима који су чекали избављење у Јерусалиму. И кад извршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у свој град Назарет. А дете је расло и јачало пунећи се мудрошћу, и благодат Божја беше на њему. И сваке године о празнику Пасхе његови родитељи ишли су у Јерусалим. Кад му је пак било дванаест година, одоше тамо по празничном обичају, па кад проведоше дане, приликом њиховог повратка дете Исус задржа се у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали, него, мислећи да је међу сапутницима, одоше дан хода и тражаху га међу рођацима и познаницима, па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим тражећи га. И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, слуша их и пита их. А сви који су га слушали дивили су се његовој памети и његовим одговорима. И кад га видеше, запрепастише се, те му његова мајка рече: „Дете, што си нам то учинио? Види, твој отац и ја тражили смо те уцвељени.” Он им рече: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?” Али они нису разумели реч коју им је рекао. И сиђе с њима, те дође у Назарет, и био им је послушан. А његова мајка је чувала све ове речи у свом срцу. Исус је пак напредовао у младости и расту и милости код Бога и људи.
Luka 2:13-52 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске, хвалећи Бога и говорећи: »Слава Богу на висини, а на земљи мир људима који су по његовој вољи.« Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.« Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено. Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет. Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа« – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«. А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече: »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру, као што си и обећао. Јер, моје очи су виделе твоје спасење, које си припремио пред очима свих народа – светлост за просветљење незнабожаца и на славу свога народа, Израела.« А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено. Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.« Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима. Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост. Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима. Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.« А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?« Али они не разумеше шта им је рекао. Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.
Luka 2:13-52 Нови српски превод (NSP)
Изненада се уз анђела нађе велика војска анђела са неба, славећи Бога и говорећи: „Нек је слава Богу на висини, а на земљи да је мир међу људима који су му угодни.“ Кад су анђели отишли од њих на небо, пастири рекоше један другом: „Хајдемо у Витлејем да видимо о каквом догађају нас је Господ обавестио!“ Они пожуре и нађу Марију, Јосифа и новорођенче где лежи у јаслама. Кад су то видели, пренели су им што им је било речено за ово дете. Сви који су то чули, дивили су се ономе што су пастири рекли. А Марија је запамтила све ове речи и у себи размишљала о њима. Пастири се врате славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели. Било је баш онако како им је било речено. Навршило се осам дана од рођења и дете је требало обрезати. Тада су му дали име Исус, које му је наденуо анђео пре његовог зачећа. А када је, по Мојсијевом Закону, требало да се изврши обред очишћења, Марија и Јосиф том приликом дођу са дететом у Јерусалим да га посвете Господу, јер у Закону Господњем пише: „Нека се свако прворођено мушко дете посвети Господу“ – и да по Закону Господњем принесу жртву за очишћење: две грлице или два голубића. У Јерусалиму је тада живео неки човек по имену Симеун. Он је био праведан и побожан човек, који је очекивао да наступи време утехе за израиљски народ. Дух Свети је био са њим и он му је објавио да неће умрети пре но што види Христа Господњег. Вођен Духом, дошао је у храм. Када су родитељи унели дете Исуса у храм да учине са њим што Закон налаже, Симеун га узе у наручје и поче да слави Бога: „Сада пушташ, мој Господару, свога слугу да у миру оде; твоја реч је тако испуњена, јер ја сам твоје видео спасење што приправи пред свим народима: светлост твоју да просветли народе, славу твоме народу Израиљу.“ Исусови отац и мајка су били задивљени оним што је било речено за њега. Тада је Симеун благословио и њих двоје и рекао његовој мајци Марији: „Ево, Бог је поставио ово дете да многи од Израиља падну и да се многи подигну, и да буде знак коме ће се супротстављати. А теби самој ће мач пробости душу, да би се откриле мисли многих срца.“ А била је ту и једна веома стара пророчица, по имену Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у браку седам година, а сада је као удовица имала осамдесет четири године. Она никад није напуштала храм. Даноноћно је служила Богу уз пост и молитву. И она је дошла у исти час и почела да слави Бога и да говори о Исусу свима који су очекивали да Бог откупи Јерусалим. Када су Јосиф и Марија обавили све што Закон Господњи налаже, вратили су се у Галилеју, у свој град Назарет. А дечак је растао, јачао и пунио се мудрошћу, а Божија милост је била над њиме. Исусови родитељи су сваке године одлазили горе у Јерусалим за празник Пасхе. Кад му је било дванаест година, они су по свом обичају отишли тамо за празник. По завршетку празничних дана, док су се они враћали кући, дечак Исус се задржао у Јерусалиму. Његови родитељи нису знали где је. Мислећи да је међу сапутницима, путовали су цео дан, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим да га потраже. После три дана, нашли су га у храму како седи међу учитељима, слуша их и пита. Сви који су га слушали дивили су се његовој разумности и његовим одговорима. Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му рече: „Дете, шта нам то учини?! Ево, ја и твој отац свиснусмо од јада тражећи те!“ Он им одговори: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да треба да будем у послу свога Оца?“ Но, они нису разумели оно што им је рекао. Онда је сишао с њима и дошао у Назарет, где им је био послушан. Марија је слагала у себи све ове речи. А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.
Luka 2:13-52 Sveta Biblija (SRP1865)
I ujedanput postade s anðelom mnoštvo vojnika nebeskijeh, koji hvaljahu Boga govoreæi: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meðu ljudima dobra volja. I kad anðeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo što nam kaza Gospod. I doðoše brzo, i naðoše Mariju i Josifa i dijete gdje leži u jaslima. A kad vidješe, kazaše sve što im je kazano za to dijete. I svi koji èuše diviše se tome što im kazaše pastiri. A Marija èuvaše sve rijeèi ove i slagaše ih u srcu svojemu. I vratiše se pastiri slaveæi i hvaleæi Boga za sve što èuše i vidješe kao što im bi kazano. I kad se navrši osam dana da ga obrežu, nadjenuše mu ime Isus, kao što je anðeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi. I kad doðe vrijeme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevu, doniješe ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda, Kao što je napisano u zakonu Gospodnjemu: da se svako dijete muško koje najprije otvori matericu posveti Gospodu;) I da prinesu prilog, kao što je reèeno u zakonu Gospodnjemu, dvije grlice, ili dva golubiæa. I gle, bijaše u Jerusalimu èovjek po imenu Simeun, i taj èovjek bješe pravedan i pobožan, koji èekaše utjehe Izrailjeve, i Duh sveti bijaše u njemu. I njemu bješe sveti Duh kazao da neæe vidjeti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega. I kaza mu Duh te doðe u crkvu; i kad donesoše roditelji dijete Isusa da svrše za njega zakon po obièaju, I on ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reèe: Sad otpuštaš s mirom slugu svojega, Gospode, po rijeèi svojoj; Jer vidješe oèi moje spasenije tvoje, Koje si ugotovio pred licem sviju naroda, Vidjelo, da obasja neznabošce, i slavu naroda tvojega Izrailja. I Josif i mati njegova èuðahu se tome što se govoraše za njega. I blagoslovi ih Simeun, i reèe Mariji materi njegovoj: gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga æe se govoriti A i tebi samoj probošæe nož dušu da se otkriju misli mnogijeh srca. I bješe Ana proroèica, kæi Fanuilova, od koljena Asirova; ona je ostarjela, a sedam je godina življela s mužem od djevojaštva svojega, I udova oko osamdeset i èetiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noæ postom i molitvama. I ona u taj èas doðe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za njega svima koji èekahu spasenija u Jerusalimu. I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret. A dijete rastijaše i jaèaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija bješe na njemu. I roditelji njegovi iðahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe. I kad mu bi dvanaest godina, doðoše oni u Jerusalim po obièaju praznika; I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dijete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati njegova; Nego misleæi da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše ga tražiti po rodbini i po znancima. I ne našavši ga vratiše se u Jerusalim da ga traže. I poslije tri dana naðoše ga u crkvi gdje sjedi meðu uèiteljima, i sluša ih, i pita ih, I svi koji ga slušahu divljahu se njegovu razumu i odgovorima. I vidjevši ga zaèudiše se, i mati njegova reèe mu: sine! šta uèini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te. I reèe im: zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je oca mojega? I oni ne razumješe rijeèi što im reèe. I siðe s njima i doðe u Nazaret; i bijaše im poslušan. I mati njegova èuvaše sve rijeèi ove u srcu svojemu. I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
