Одједном се анђелу придружи мноштво небеске војске, хвалећи Бога и говорећи:
»Слава Богу на висини,
а на земљи мир људима који су по његовој вољи.«
Када су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири рекоше један другом: »Хајдемо у Витлејем да видимо то о чему нас је Господ обавестио.«
Онда брзо одоше и нађоше Марију и Јосифа, и дете како лежи у јаслама. А када су то видели, испричаше шта им је речено о том детету. Сви који су то чули задивише се ономе што су им пастири испричали, а Марија је све то упамтила и стално о томе размишљала. Пастири се вратише кући, славећи и хвалећи Бога, јер је оно што су чули и видели било баш онако како им је и речено.
Осмога дана, када је било време да се дете обреже, дадоше му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је био зачет.
Када су се завршили дани њиховог очишћења по Мојсијевом закону, Јосиф и Марија га однеше у Јерусалим да га покажу Господу – као што пише у Господњем закону: »Нека се свако прворођено мушко одвоји за Господа« – и да принесу жртву – као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«.
А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа. Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај, Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:
»Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру,
као што си и обећао.
Јер, моје очи су виделе твоје спасење,
које си припремио пред очима свих народа –
светлост за просветљење незнабожаца
и на славу свога народа, Израела.«
А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.
Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван, да се разоткрију мисли многих. А мач ће пробости и твоју душу.«
Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара – по венчању је с мужем живела седам година, а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању. Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима.
Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет. А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.
Његови родитељи су сваке године за Празник Пасхе одлазили у Јерусалим. Када је имао дванаест година, они, по обичају, одоше на празник. По завршетку празника, када су се враћали кући, дечак Исус остаде у Јерусалиму, а његови родитељи то нису знали. Мислећи да је међу осталим путницима, превалише дан хода. Онда га потражише међу родбином и познаницима, па кад га не нађоше, вратише се у Јерусалим да га траже. После три дана, нађоше га како седи међу учитељима у Храму, слуша их и пита. А сви који су га слушали, дивили су се његовој памети и његовим одговорима.
Када су га родитељи угледали, запрепастише се, а мајка му рече: »Зашто си нам то учинио, сине? Твој отац и ја смо туговали док смо те тражили.«
А он им рече: »Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам да будем у дому свога Оца?«
Али они не разумеше шта им је рекао.
Онда се с њима вратио у Назарет и био им послушан. А његова мајка је све то памтила. Исус је напредовао у мудрости и зрелости и у милости код Бога и људи.
Aplikacija Biblija
Aplikacija Biblija za decu
