Knjiga proroka Joila 1:1-20
Knjiga proroka Joila 1:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Ovo je Gospodnja reč koja je došla Joilu, Fatuilovom sinu. Čujte ovo, o, starešine; poslušajte, svi stanovnici zemaljski: Zar se ovo dogodilo u danima vašim ili u danima vaših predaka? Pričajte o ovom svojoj deci, vaša deca svojoj deci a njihova deca novom pokolenju. Ostatke gubara poješće skakavci; ostatke skakavaca poješće crvi; ostatke crva poješće gusenice! Probudite se, o, vi pijani! Zaplačite i zakukajte, vinopije, zbog šire, zato što vam se od usta otela! Jer na moju zemlju izađe narod silan i broja im nema. Zubi su im kao lavlji zubi, a očnjaci kao u lavice. Moju je lozu počupao, moju je smokvu izlomio; potpuno je ogolio i bacio, mladice joj ogulio. Nariči kao mlada žena ogrnuta u kostret za mužem svoje mladosti. Nestale su žitna žrtva i izlivnica iz Doma Gospodnjeg. U žalosti su sveštenici, sluge Gospodnje. Polja su opustošena i zemlja je u žalosti jer je žito satrveno, mlado vino je presahlo, a urod ulja je podbacio. Stidite se, ratari, kukajte, vinogradari, za pšenicom i za ječmom, jer je propala žetva na njivi. Loza je presahnula, stablo smokve se sparušilo. Presahnuli su nar, palma, jabuka i sva stabla po polju, jer je presahla radost sinova ljudskih. O, sveštenici, opašite se i plačite! Žalite, sluge žrtvenika! Dođite, sluge Boga moga, noć probdite u kostreti jer je iz Doma Boga vašeg nestalo žitne žrtve i izlivnice. Sveti post proglasite, pozovite svečani sabor! Okupite sve starešine, stanovnike zemlje u Domu Gospoda, vašeg Boga, pa vapite Gospodu! Jao, kakvog li dana, jer je blizu dan Gospodnji što dolazi kao pustošenje od Svemoćnoga! Zar nam nije pred očima ponestala hrana i radosti i veselja iz Doma našeg Boga? Ugniliše smokve na vencima; opustošene su žitnice; porušeni su ambari jer je žito propalo. O, kako stoka riče! Tumaraju krda goveda jer ispaše za njih nema, a i stada ovaca takođe skapavaju. Gospode, ja tebe prizivam jer je plamen suše progutao pustinjske pašnjake, a požar je spalio sve poljsko drveće. I poljske zveri ti cvile i žude jer su presušila vodena vrela, jer je požar spalio pustinjske pašnjake.
Knjiga proroka Joila 1:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Реч Господња која дође Јоилу, сину Фатуиловом: „Чујте, старци, слушајте сви становници земље! Да ли је овако нешто било у ваше време и у време отаца ваших? Испричајте ово синовима својим, и ваши синови синовима својим, а њихови синови наредном поколењу! Што остаде иза гусенице, изједе скакавац. Што остаде иза скакавца, изједе кукац. Што остаде иза кукца, изједе црв. Пробудите се, пијанице, и плачите! Све винопије, тужите за вином новим, јер вам је из уста отето! Прекри моју земљу народ силан, безбројан. Зуби су му као зуби лављи, а кутњаци су му као у лавице. Опустоши ми лозу винову, поломи смокве моје. Огулио их је и разбацао, тако да се гране беле. Плачи као девојка у кострет одевена за младим заручником својим! Нестаде приноса и налива у дому Господњем. Туже свештеници, слуге Господње. Опустело поље, увенула земља. Жито је похарано, вино пропаде, уље пресахну. Тугујте, ратари, плачите, виноградари, за пшеницом, за јечмом, јер пропаде жетва на њиви! Лоза усахну, смоква увену. Шипак, палма и јабука, свако се дрво пољско сасуши. Нестаде радости међу синовима људским. Опашите се, свештеници, и плачите! Слуге олтара, ридајте! Ноћите у кострети слуге Бога нашега, јер су нестали у дому Бога вашега принос и налив. Наредите пост, огласите празник! Сакупите старешине и све становнике земље у дом Господа, Бога свога, и завапите Господу: ‘Јао, дана! Дан Господњи је близу, долази као сила Силнога!’ Зар није нестало хране пред очима вашим, радости очима вашим, радости и весеља из дома Бога нашега? Иструлило је семе под земљом, пусте су житнице, разваљена складишта јер усахну жито. Како стока уздише! Распршена су крда говеда јер паше нема. Угину и ситна стока. Вапим теби, Господе! Огањ спали пашњаке пустињске и пламен попали сва дрвета пољска. Вапе теби и звери пољске јер пресушише потоци, а огањ спали пашњаке пустињске.”
Knjiga proroka Joila 1:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Реч ГОСПОДЊА која је дошла Јоилу сину Петуеловом. Чујте ово, старешине! Почујте, сви становници земље! Да ли се овако нешто десило у ваше време или у време ваших праотаца? Својој деци то испричајте, ваша деца нека испричају својој, а њихова следећем нараштају. Што остаде иза скакавца путника, поједе скакавац чегрташ; што остаде иза скакавца чегрташа, поједе скакавац коњиц; што остаде иза скакавца коњица, поједе штурак. Пробудите се, пијанци, и заплачите! Закукајте, све винопије, за младим вином, јер вам је отргнуто с усана. Моћан народ, коме се не зна броја, нападе моју земљу. Зуби му лављи зуби, очњаци ричућег лава. Опустоши ми винову лозу и поломи смоквина стабла. Кору им згули и баци, гране им остадоше беле. Плачите као што девојка обучена у кострет плаче због смрти свога вереника. Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде житна жртва и леваница. У жалости су свештеници, они који служе пред ГОСПОДОМ. Поља пропадоше, земља се осуши. Жито пропаде, младо вино пресуши, уље подбаци. Очајавајте, ратари, кукајте, виноградари, за пшеницом и јечмом, јер је жетва на пољу уништена. Лоза се осуши, а смоквино дрво увену. Нар, палма и јабука – све пољско дрвеће – осушише се. Да, пресахну радост рода људског. Обуците се у кострет, свештеници, и тугујте, закукајте, ви који служите пред жртвеником. Дођите, преноћите у кострети, ви који служите пред мојим Богом. Јер, житна жртва и леваница ускраћене су Дому вашега Бога. Прогласите свети пост, сазовите свети скуп. Позовите старешине и све становнике земље у Дом ГОСПОДА, вашега Бога, па завапите ГОСПОДУ. Авај, због онога дана! Јер, близу је Дан ГОСПОДЊИ, доћи ће као пропаст од Свесилнога. Зар нам наочиглед не нестаде хране, радости и весеља из Дома нашега Бога? Смежура се зрневље под грудвама земље. Спремишта у рушевинама, амбари поломљени, јер жито се осушило. Како говеда жалосно мучу! Крда говеда тумарају јер нема пашњака за њих. Чак и стада оваца пате. Теби, ГОСПОДЕ, вапијем, јер огањ прогута простране пашњаке, а пламен сажеже дрвеће пољско. Чак и дивље животиње за тобом чезну. Потоци пресушише, а огањ прогута простране пашњаке.
Knjiga proroka Joila 1:1-20 Нови српски превод (NSP)
Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину. Чујте ово, о, старешине; послушајте, сви становници земаљски: Зар се ово догодило у данима вашим или у данима ваших предака? Причајте о овом својој деци, ваша деца својој деци а њихова деца новом поколењу. Остатке губара појешће скакавци; остатке скакаваца појешће црви; остатке црва појешће гусенице! Пробудите се, о, ви пијани! Заплачите и закукајте, винопије, због шире, зато што вам се од уста отела! Јер на моју земљу изађе народ силан и броја им нема. Зуби су им као лављи зуби, а очњаци као у лавице. Моју је лозу почупао, моју је смокву изломио; потпуно је оголио и бацио, младице јој огулио. Наричи као млада жена огрнута у кострет за мужем своје младости. Нестале су житна жртва и изливница из Дома Господњег. У жалости су свештеници, слуге Господње. Поља су опустошена и земља је у жалости јер је жито сатрвено, младо вино је пресахло, а урод уља је подбацио. Стидите се, ратари, кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом, јер је пропала жетва на њиви. Лоза је пресахнула, стабло смокве се спарушило. Пресахнули су нар, палма, јабука и сва стабла по пољу, јер је пресахла радост синова људских. О, свештеници, опашите се и плачите! Жалите, слуге жртвеника! Дођите, слуге Бога мога, ноћ пробдите у кострети јер је из Дома Бога вашег нестало житне жртве и изливнице. Свети пост прогласите, позовите свечани сабор! Окупите све старешине, становнике земље у Дому Господа, вашег Бога, па вапите Господу! Јао, каквог ли дана, јер је близу дан Господњи што долази као пустошење од Свемоћнога! Зар нам није пред очима понестала храна и радости и весеља из Дома нашег Бога? Угнилише смокве на венцима; опустошене су житнице; порушени су амбари јер је жито пропало. О, како стока риче! Тумарају крда говеда јер испаше за њих нема, а и стада оваца такође скапавају. Господе, ја тебе призивам јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке, а пожар је спалио све пољско дрвеће. И пољске звери ти цвиле и жуде јер су пресушила водена врела, јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
Knjiga proroka Joila 1:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Rijeè Gospodnja koja doðe Joilu sinu Fatuilovu. Èujte, starci; slušajte, svi stanovnici zemaljski; je li ovako što bilo za vašega vremena ili za vremena vaših otaca? Pripovijedajte to sinovima svojim, i sinovi vaši svojim sinovima, i njihovi sinovi potonjemu koljenu. Što osta iza gusjenice izjede skakavac, i što osta iza skakavca izjede hrušt, i što osta iza hrušta izjede crv. Otrijeznite se, pijanice, i plaèite; i ridajte svi koji pijete vino, za novijem vinom, jer se ote iz usta vaših. Jer doðe na zemlju moju silan narod i nebrojen; zubi su mu kao u lava i kutnjaci kao u lavice. Potr vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sasvijem ih oguli i pobaca, te im se grane bijele. Ridaj kao mladica opasana kostrijeæu za mužem mladosti svoje. Nesta dara i naljeva iz doma Gospodnjega; tuže sveštenici, sluge Gospodnje. Opustje polje, tuži zemlja; jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja. Stidite se ratari, ridajte vinogradari, pšenice radi i jeèma radi, jer propade žetva na njivi; Loza posahnu i smokva uvenu; šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti izmeðu sinova ljudskih. Opašite se i plaèite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, doðite, noæujte u kostrijeti, sluge Boga mojega; jer se unosi u dom Boga vašega dar i naljev. Naredite post, oglasite praznik, skupite starješine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svojega, i vapijte ka Gospodu: Jaoh dana! jer je blizu dan Gospodnji, i doæi æe kao pogibao od svemoguæega. Nije li nestalo hrane ispred oèiju naših, radosti i veselja iz doma Boga našega? Sjeme istruhnu pod grudama svojim, puste su žitnice, razvaljene spreme, jer posahnu žito. Kako uzdiše stoka! kako su se smela goveda! jer nemaju paše; i ovce ginu. K tebi, Gospode, vièem, jer oganj sažeže paše u pustinji, i plamen popali sva drveta u polju. I zvijerje poljsko pogleda za tobom, jer usahnuše potoci vodeni i oganj sažeže paše u pustinji.