Јоил 1:1-20

Реч Господња која дође Јоилу, сину Фатуиловом: „Чујте, старци, слушајте сви становници земље! Да ли је овако нешто било у ваше време и у време отаца ваших? Испричајте ово синовима својим, и ваши синови синовима својим, а њихови синови наредном поколењу! Што остаде иза гусенице, изједе скакавац. Што остаде иза скакавца, изједе кукац. Што остаде иза кукца, изједе црв. Пробудите се, пијанице, и плачите! Све винопије, тужите за вином новим, јер вам је из уста отето! Прекри моју земљу народ силан, безбројан. Зуби су му као зуби лављи, а кутњаци су му као у лавице. Опустоши ми лозу винову, поломи смокве моје. Огулио их је и разбацао, тако да се гране беле. Плачи као девојка у кострет одевена за младим заручником својим! Нестаде приноса и налива у дому Господњем. Туже свештеници, слуге Господње. Опустело поље, увенула земља. Жито је похарано, вино пропаде, уље пресахну. Тугујте, ратари, плачите, виноградари, за пшеницом, за јечмом, јер пропаде жетва на њиви! Лоза усахну, смоква увену. Шипак, палма и јабука, свако се дрво пољско сасуши. Нестаде радости међу синовима људским. Опашите се, свештеници, и плачите! Слуге олтара, ридајте! Ноћите у кострети слуге Бога нашега, јер су нестали у дому Бога вашега принос и налив. Наредите пост, огласите празник! Сакупите старешине и све становнике земље у дом Господа, Бога свога, и завапите Господу: ‘Јао, дана! Дан Господњи је близу, долази као сила Силнога!’ Зар није нестало хране пред очима вашим, радости очима вашим, радости и весеља из дома Бога нашега? Иструлило је семе под земљом, пусте су житнице, разваљена складишта јер усахну жито. Како стока уздише! Распршена су крда говеда јер паше нема. Угину и ситна стока. Вапим теби, Господе! Огањ спали пашњаке пустињске и пламен попали сва дрвета пољска. Вапе теби и звери пољске јер пресушише потоци, а огањ спали пашњаке пустињске.”