Knjiga o Jovu 19:1-29
Knjiga o Jovu 19:1-29 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада Јов одговори говорећи: „Докле ћете душу моју мучити и речима сатирати? Већ сте ме десет пута ружили. Не стидите се што ме мучите. Ако сам заиста порешио, сам носим погрешку. Хоћете ли да се нада мном уздижете и срамоту моју докажете? Знајте: Бог ме је оборио и мрежом својом обмотао. Ево, вичем на неправду – нема одговора! Вапим – нема суда! Заградио ми је пут да не могу да прођем, пустио је таму на све стазе моје. Скинуо је с мене славу моју, збацио је круну с главе моје. Разбио ме је одасвуд и нестајем, као дрво ми је наду ишчупао. Распалио се на мене гнев његов, сврстао ме је међу непријатеље своје. Чете његове дођоше заједно, против мене путеве насипају, сврсташе се око мог шатора. Браћу моју је удаљио од мене, познаници ме избегавају. Ближњи и пријатељи моји напустили су ме. Укућани моји и слушкиње моје гледају ме као странца, туђин сам у очима њиховим. Зовем слугу свога, он се не одазива, молим га устима својим – узалуд. Дах је мој мрзак жени мојој и синовима мирис утробе моје. Чак ме и деца презиру, ругају ми се кад устанем. Мрзе ме сви пријатељи моји, противе ми се они које сам волео. За кожу моју и тело моје прилепиле су се кости моје, остаде ми само кожа око зуба. Смилујте се, смилујте се, пријатељи моји, јер ме је погодила рука Божја. Зашто ме и ви прогоните као Бог и меса мог се нисте најели? Ко би записао речи моје да се урежу као запис? Кад би се урезале у камен длетом гвозденим и оловним за вечни спомен! Међутим, ја знам да је жив искупитељ мој и он ће последњи над прахом стајати. Кад ми се ова кожа распадне, у телу свом Бога ћу видети. Њега ћу гледати ја лично, очима својим, а не туђим, за њим чезне утроба моја. Ви помишљате: ‘Зашто га гонимо и шта да нађемо против њега?’ Чувајте се мача! Мач је казна за грех. Знајте да суд постоји!”
Knjiga o Jovu 19:1-29 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Јов одврати: »Докле ћете ме мучити и сатирати речима? Већ сте ме десет пута изгрдили и није вас стид што ме нападате. Па и да је истина да сам застранио, моја заблуда се само мене тиче. Ако хоћете да се узвисите нада мном и да моје понижење против мене употребите, онда знајте да ми је Бог нанео неправду и своју мрежу разапео око мене. Да, вичем: ‚Неправда!‘ али одговор не добијам, запомажем, али правде нема. Пут ми је заградио да не могу да прођем, стазе ми је завио у таму. Моју част је свукао са мене и круну ми скинуо с главе. Са свих страна ме растрже, док ме не буде. Моју наду је као дрво ишчупао. Гневом је плануо на мене и у непријатеље ме убраја. Његове чете сложно надиру; до мене пут насипају и око мог шатора се утаборују. Од мене је удаљио браћу, пријатељи се од мене отуђили. Родбине моје више нема, пријатељи ме заборавили. Гости и служавке сматрају ме странцем, туђинац сам у њиховим очима. Свог слугу зовем, а он се не одазива, иако га својим устима заклињем. Мој дах је мрзак мојој жени, рођена браћа ме се гнушају. Чак ме и дечаци презиру; кад наиђем, они ми се ругају. Одвратан сам пријатељима најближим, против мене су они које сам волео. Кост и кожа постадох, за длаку сам живу главу извукао. »Смилујте ми се, пријатељи, смилујте, јер Божија рука ме је ударила. Зашто ме као и Бог гоните? Зар се још нисте мог меса наситили? О, кад би се моје речи могле прибележити, кад би се у књигу записале, кад би се гвозденом и оловном писаљком заувек у стену урезале. Знам да мој Откупитељ живи и да ће на крају устати над земљом. И кад ми се кожа распадне, у свом телу видећу Бога. Хоћу својим, а не туђим очима да га видим. О, како срце у мени за тим жуди! Ако кажете: ‚Како ћемо га ми гонити кад је у њему корен невоље?‘ тада се сами бојте мача, јер срџба ће бити кажњена мачем. И тада ћете знати да има суда.«
Knjiga o Jovu 19:1-29 Novi srpski prevod (NSPL)
A Jov je odgovorio ovim rečima: „Dokle ćete da kinjite dušu moju i rečima me lomite?! Pa već ste me deset puta ponizili! Ne stidite li se što mi tako pakostite? Sve i da sam stvarno pogrešio, moja greška je samo moja. Ako biste stvarno da se nada mnom uzdižete i da me ubeđujete u ruglo moje, znajte onda da me je Bog ojadio, svojom me je mrežom obmotao. Eto, ja vičem: ’Nasilje!’, a uslišen nisam; ja za pomoć zapomažem, ali pravde nema. Moj put on je zagradio, ne mogu da prođem; staze moje on je zamračio. Čast je moju svukao sa mene, skinuo mi krunu s glave moje. Sa svih strana svaljuje me da nestanem, izvaljuje kao drvo nadu moju. Užario se gnev njegov na mene, pa me smatra dušmaninom svojim. Složno marširaju njegove čete, eno, naspram mene nasip podižu; oko mog šatora logor dižu. Daleko od mene on je odveo braću moju, a moji znanci su mi sada ko potpuni stranci. Mojih rođaka više nema, zaboravili su me poznanici moji. Gosti moga doma i sluškinje moje gledaju me ko tuđinca, za njihove oči ja sam pridošlica. Slugu svoga ja dozivam, alʼ mi se ne javlja, ustima ga svojim preklinjem za pomoć. Žena mi se gadi od zadaha moga, oduran sam i rodbini svojoj. Čak me i dečaci preziru, rugaju mi se kad bih da ustanem. Gade me se svi prijatelji bliski, oni koje sam voleo, sad su protiv mene. Koža mi se slepila za kosti, zubi su mi poispadali. Smilujte mi se! Smilujte mi se, o, prijatelji moji, jer je ruka Božija udarila na me! Pa zašto me poput Boga progonite, mesa moga zar niste siti? O, kada bi se reči moje zapisale! O, kada bi se u knjigu utisnule; gvozdenim perom i olovom zauvek u kamen urezale! Ali ja znam da Otkupitelj moj živi, da će na kraju on stati nad prahom! Neka i pukne ova moja koža, gledaću Boga iz tela svoga; njega ću ja lično gledati, očima svojim, a ne ko tuđinac. A nutrina moja u meni malakše. A vi bi trebalo da kažete: ’Zašto ga progonimo?’, jer nalazite da je u meni koren ove stvari. Od mača strahujte, jer gnev donosi odmazdu mača, da biste znali – sud postoji.“
Knjiga o Jovu 19:1-29 Нови српски превод (NSP)
А Јов је одговорио овим речима: „Докле ћете да кињите душу моју и речима ме ломите?! Па већ сте ме десет пута понизили! Не стидите ли се што ми тако пакостите? Све и да сам стварно погрешио, моја грешка је само моја. Ако бисте стварно да се нада мном уздижете и да ме убеђујете у ругло моје, знајте онда да ме је Бог ојадио, својом ме је мрежом обмотао. Ето, ја вичем: ’Насиље!’, а услишен нисам; ја за помоћ запомажем, али правде нема. Мој пут он је заградио, не могу да прођем; стазе моје он је замрачио. Част је моју свукао са мене, скинуо ми круну с главе моје. Са свих страна сваљује ме да нестанем, изваљује као дрво наду моју. Ужарио се гнев његов на мене, па ме сматра душманином својим. Сложно марширају његове чете, ено, наспрам мене насип подижу; око мог шатора логор дижу. Далеко од мене он је одвео браћу моју, а моји знанци су ми сада ко потпуни странци. Мојих рођака више нема, заборавили су ме познаници моји. Гости мога дома и слушкиње моје гледају ме ко туђинца, за њихове очи ја сам придошлица. Слугу свога ја дозивам, ал’ ми се не јавља, устима га својим преклињем за помоћ. Жена ми се гади од задаха мога, одуран сам и родбини својој. Чак ме и дечаци презиру, ругају ми се кад бих да устанем. Гаде ме се сви пријатељи блиски, они које сам волео, сад су против мене. Кожа ми се слепила за кости, зуби су ми поиспадали. Смилујте ми се! Смилујте ми се, о, пријатељи моји, јер је рука Божија ударила на ме! Па зашто ме попут Бога прогоните, меса мога зар нисте сити? О, када би се речи моје записале! О, када би се у књигу утиснуле; гвозденим пером и оловом заувек у камен урезале! Али ја знам да Откупитељ мој живи, да ће на крају он стати над прахом! Нека и пукне ова моја кожа, гледаћу Бога из тела свога; њега ћу ја лично гледати, очима својим, а не ко туђинац. А нутрина моја у мени малакше. А ви би требало да кажете: ’Зашто га прогонимо?’, јер налазите да је у мени корен ове ствари. Од мача страхујте, јер гнев доноси одмазду мача, да бисте знали – суд постоји.“
Knjiga o Jovu 19:1-29 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jov odgovori i reèe: Dokle æete muèiti dušu moju i satirati me rijeèima? Veæ ste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me? Ali ako sam doista pogriješio, pogrješka æe moja ostati kod mene. Ako li se još hoæete da dižete na me i da me korite mojom sramotom, Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene. Eto, vièem na nepravdu, ali se ne slušam; vapijem, ali nema suda. Zagradio je put moj da ne mogu proæi; na staze moje metnuo je mrak. Svukao je s mene slavu moju i skinuo vijenac s glave moje. Porušio me je otsvuda, da me nema; i kao drvo išèupao je nadanje moje. Raspalio se na me gnjev njegov, i uzeo me je meðu neprijatelje svoje. Vojske njegove doðoše sve zajedno i nasuše sebi put k meni, i stadoše u oko okolo šatora mojega. Braæu moju udaljio je od mene, i znanci moji tuðe se od mene. Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me. Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tuðina; stranac sam u oèima njihovijem. Zovem slugu svojega, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim. Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje. Ni djeca ne haju za me; kad ustanem, ruže me. Mrzak sam svjema najvjernijim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici. Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih. Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene. Zašto me gonite kao Bog, i mesa mojega ne možete da se nasitite? O kad bi se napisale rijeèi moje! kad bi se stavile u knjigu! Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za vjeèni spomen kad bi se urezale! Ali znam da je živ moj iskupitelj, i na pošljedak da æe stati nad prahom. I ako se ova koža moja i rašèini, opet æu u tijelu svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeæu ga, i oèi moje gledaæe ga, a ne drugi. A bubrega mojih nestaje u meni. Nego bi trebalo da reèete: zašto ga gonimo? kad je korijen besjede u meni. Bojte se maèa; jer je maè osveta za bezakonje; i znajte da ima sud.