Knjiga o Jovu 16:1-18
Knjiga o Jovu 16:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
A Jov je odgovorio ovim rečima: „Mnogo sam ja takvih stvari čuo, svi vi ste mi mučni tešioci! Ima li kraja pričanju u vetar? Šta te to tera da mi odgovaraš? I ja bih poput vas govorio da ste vi na mome mestu, podbadao bih vas rečima i klimao glavom na vas. Ali bi vas usta moja ojačala, usne moje donele utehu. Ako bih govorio, svoj bol ne bih ublažio; ako bih ućutao, koliko bola bi me napustilo? Ipak, on me je iznurio; ti si mi zatro sve ukućane moje! Zgrabio si me, bol je svedok protiv mene; mršavost se moja podignula da u lice me optuži. Njegov me gnev razdire i spopada, na mene zubima škrguće svojim, dušmanin moj je na mene upro oči svoje! Razjapili su svoja usta prema meni, s prezirom mi šamaraju obraze, okupljaju se protiv mene. Zlotvoru me Bog je izručio, bacio me u ruke zlobnika! Mirno sam živeo, a on me je uzdrmao, za vrat me je dočepao, smrskao me; sebi me je za metu stavio; strelci su me njegovi okružili, nutrinu mi je rasparao bez milosti i žuč mi je po zemlji prosuo. Prolama kroz mene sve prolom za prolomom, kao ratnik prema meni tutnji. Za kožu sam svoju, ja zašio kostret, u prašinu dostojanstvo svoje uvaljao. Od ridanja podbulo je lice moje, kapci su mi poput smrti crni, premda nasilja nema u rukama mojim i moja je molitva čista. O, zemljo, krv moju ne prekrivaj! Ne bilo mesta za moj vapaj!
Knjiga o Jovu 16:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом Јов одговори говорећи: „Слушао сам таквих много, јадни сте ми ви тешиоци. Јесу ли при крају празне речи? Шта те тера да ми тако одговараш? И ја бих могао да говорим као ви да вам је душа ваша на месту душе моје. Могао бих вас засути речима и климати главом према вама. Могао бих да вас храбрим устима својим и тешим вас уснама својим. Међутим, ако проговорим, неће ме бол проћи, а ако заћутим, да ли ће он отићи од мене? Ех, сад ме је измучио, уништио је сав род мој. Устао је да сведочи против мене, патња се подиже и оптужује ме у очи. Гнев његов ме растрже, шкргуће зубима и баца се на мене. Непријатељи моји севају очима на мене. Разваљују на мене уста своја, срамно ме ударају по образима, скупљају се заједно против мене. Бог ме је предао зликовцима и у руке злочинаца изручио. Био сам миран, а кад ме уздрма, ухвати ме за врат и смрска ме, постави ме себи за мету. Опколише ме његове стреле, немилосрдно ми бубреге пробада, на земљу просипа жуч моју. Прави ми рану на рану, напада ме као ратник. Тело сам увукао у врећу, забио сам главу у прах. Лице је моје од плача црвено, на трепавицама лежи смртна сена. Нема неправде у рукама мојим, молитва је моја чиста. О, земљо! Не сакривај крв моју и вапај мој нека не престане!
Knjiga o Jovu 16:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Јов одврати: »Многих таквих речи сам се наслушао. Јадни сте ми ви тешитељи! Има ли краја овом блебетању? Шта те то мучи па мораш да говориш? Да сте на мом месту, и ја бих могао да говорим као ви, да вас оптужбама засипам и да над вама одмахујем главом. Али, моја уста би вас охрабрила, утеха с мојих усана умирила. Ако и говорим, мој бол се не смирује, ако заћутим, он не одлази. Да, Боже, ти си ме изнурио, сву си моју заједницу уништио. Збрчкао си ме, и то поста сведок; моја мршавост устаје и против мене сведочи. Бог у свом гневу насрће на мене, растрже ме и на мене шкргуће зубима. Мој противник ме погледом пробада. Људи су на мене разјапили уста, с презиром ме шамарају и против мене се удружују. Бог ме предао злима и у канџе зликоваца ме бацио. Мирно сам живео, а он ме скршио, за шију ме зграбио и здробио. Као мету ме је поставио, његови ме стрелци опколише. Без милости ми пробада бубреге и моју жуч на земљу просипа. Рану за раном на телу ми отвара, као ратник на мене јуриша. На своју кожу нашио сам кострет и свој понос у прашину закопао. Од плача ми се зајапурило лице, сенка смрти пала ми по капцима. А нема насиља на мојим рукама и моја молитва је чиста. »О, земљо, немој моју крв да покријеш и нека мом крику не буде починка!
Knjiga o Jovu 16:1-18 Нови српски превод (NSP)
А Јов је одговорио овим речима: „Много сам ја таквих ствари чуо, сви ви сте ми мучни тешиоци! Има ли краја причању у ветар? Шта те то тера да ми одговараш? И ја бих попут вас говорио да сте ви на моме месту, подбадао бих вас речима и климао главом на вас. Али би вас уста моја ојачала, усне моје донеле утеху. Ако бих говорио, свој бол не бих ублажио; ако бих ућутао, колико бола би ме напустило? Ипак, он ме је изнурио; ти си ми затро све укућане моје! Зграбио си ме, бол је сведок против мене; мршавост се моја подигнула да у лице ме оптужи. Његов ме гнев раздире и спопада, на мене зубима шкргуће својим, душманин мој је на мене упро очи своје! Разјапили су своја уста према мени, с презиром ми шамарају образе, окупљају се против мене. Злотвору ме Бог је изручио, бацио ме у руке злобника! Мирно сам живео, а он ме је уздрмао, за врат ме је дочепао, смрскао ме; себи ме је за мету ставио; стрелци су ме његови окружили, нутрину ми је распарао без милости и жуч ми је по земљи просуо. Пролама кроз мене све пролом за проломом, као ратник према мени тутњи. За кожу сам своју, ја зашио кострет, у прашину достојанство своје уваљао. Од ридања подбуло је лице моје, капци су ми попут смрти црни, премда насиља нема у рукама мојим и моја је молитва чиста. О, земљо, крв моју не прекривај! Не било места за мој вапај!
Knjiga o Jovu 16:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jov odgovori i reèe: Slušao sam mnogo takih stvari; svi ste dosadni tješioci. Hoæe li biti kraj praznijem rijeèima? ili šta te tjera da tako odgovaraš? I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mjestu, gomilati na vas rijeèi i mahati glavom na vas, Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš. Ako govorim, neæe odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoæe li otiæi od mene? A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj. Navukao si na me mrštine za svjedoèanstvo; i moja mrša podiže se na me, i svjedoèi mi u oèi. Gnjev njegov rastrže me, nenavidi me, škrguæe zubima na me, postavši mi neprijatelj sijeva oèima svojima na me. Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me. Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me. Bijah miran i zatr me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za biljegu. Opkoliše me njegovi strijelci, cijepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuè moju. Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak. Sašio sam kostrijet po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju. Lice je moje podbulo od plaèa, na vjeðama je mojim smrtni sjen; Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja èista. Zemljo, ne krij krvi što sam prolio, i neka nema mjesta vikanju mojemu.