Jovan 19:8-42
Jovan 19:8-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А кад Пилат чу ову реч, побоја се још више. И уђе опет у судницу, те рече Исусу: „Одакле си?” Но Исус му не даде одговора. Тада му Пилат рече: „Са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?” Исус одговори: „Не би ти имао никакве власти нада мном да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.” Од тада је Пилат настојао да га ослободи. Но Јудејци викаху говорећи: „Ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара, противи се цару.” А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове литостротос, а јеврејски гавата. А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејцима: „Ево вашега цара!” Но они викаху: „Узми, узми, распни га!” Рече им Пилат: „Да распнем вашега цара?” Првосвештеници одговорише: „Ми немамо цара осим ћесара.” Тада им га предаде да га распну. Тада преузеше Исуса; а он, носећи свој крст, изађе на место звано Лубања, јеврејски Голгота, где га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини. А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: „Исус Назарећанин, цар јудејски.” Овај натпис прочиташе многи Јудејци јер је близу града било место где је Исус разапет; а било је написано јеврејски, латински и грчки. Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: „Немој писати ‘цар јудејски’, него да је он рекао: ‘Ја сам цар јудејски.’” Пилат одговори: „Што сам написао – написао сам.” А војници, кад разапеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле. Тада рекоше међу собом: „Да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу коме ће припасти”; да се испуни Писмо [које каже]: „Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело.” Војници то учинише. А код Исусова крста стајаху његова мајка и сестра његове мајке Марија Клеопина и Марија Магдалена. А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: „Жено, ето ти сина!” Затим рече ученику: „Ето ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.” Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух. Јудејци пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту – јер је она субота била велики дан – замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим; а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потекоше крв и вода. И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори – да и ви верујете. Све се ово, наиме, догодило да се испуни Писмо: „Његова кост се неће преломити.” И још, друго Писмо каже: „Гледаће онога кога су проболи.” После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни – због страха од Јудејаца – замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело. А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоје. Тада узеше Исусово тело и обавише га платном с мирисима – како Јудејци обично сахрањују. А код места где је био разапет био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен. Пошто је овај гроб био близу, због јудејског петка, сахранише ту Исуса.
Jovan 19:8-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?« Али Исус му не одговори. Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?« »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.« Отада је Пилат настојао да га ослободи. Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!« Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. А био је Дан припреме за Пасху, око поднева. Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!« А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!« »Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат. А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!« Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше. Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини. Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику. Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.« А Пилат им одговори: »Што написах – написах.« Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду. Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже: »Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело.« И војници тако и учинише. А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина. Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.« Затим рече ученику: »Ево ти мајке.« И од тога часа ученик је узе к себи. После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.« А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну. Пошто је био Дан припреме, Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан – да им се поломе ноге, а тела скину. И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода. За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.« А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.« После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри мешавине смирне и алоја. Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.
Jovan 19:8-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada je Pilat to čuo, još više se uplašio. Ušao je u pretorijum i ponovo upitao Isusa: „Odakle si ti?“ Isus mu nije ništa odgovorio. Pilat mu onda reče: „Zar sa mnom nećeš da govoriš? Zar ne znaš da imam vlast da te oslobodim, kao i vlast da te razapnem?“ Isus mu odgovori: „Ne bi ti imao nikakvu vlast nada mnom, da ti nije dana od gore. Zato je veći greh na onome koji me je tebi predao.“ Od tog časa je Pilat još više nastojao da oslobodi Isusa. A Jevreji su i dalje vikali, govoreći: „Ako oslobodiš ovog, nisi prijatelj rimskom caru! Ko sebe proglašava za cara, protivi se rimskom caru!“ Kada je Pilat čuo te reči, izveo je Isusa i seo na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos (jevrejski: Gavata ). To je bio dan Pripreme uoči praznika Pashe, negde oko podne. Pilat reče Jevrejima: „Evo vašeg Cara!“ Jevreji povikaše: „Smakni ga! Smakni! Razapni ga!“ Pilat im reče: „Zar da vašeg Cara razapnem?“ Vodeći sveštenici odgovoriše: „Mi nemamo drugog cara osim rimskog cara.“ Tada im je Pilat predao Isusa da ga razapnu. Vojnici su tada preuzeli Isusa. Noseći svoj krst, došao je na mesto koje se zove „Mesto lobanje“ (jevrejski: Golgota ). Tu su ga razapeli na krst, a sa njim drugu dvojicu, njemu s obe strane, tako da je Isus bio u sredini. Pilat je napisao natpis i dao da se postavi na krst. Na njemu je bilo napisano: „ISUS NAZAREćANIN, CAR JUDEJSKI“. Ovaj natpis su mnogi Jevreji pročitali, jer je mesto gde je Isus bio razapet bilo blizu grada. Natpis je bio napisan na jevrejskom, latinskom i grčkom. Tada su judejski vodeći sveštenici rekli Pilatu: „Nemoj da napišeš: ’Car judejski’, nego: ’Taj je za sebe tvrdio: „Ja sam Car judejski.“’“ Pilat odgovori: „Napisao sam što sam napisao.“ Kada su vojnici razapeli Isusa, uzeli su njegovu odeću i podelili je među sobom na četiri dela, svakom po deo. Uzeli su i donju haljinu, koja nije bila šivena, nego sva izatkana. Zato su rekli jedan drugom: „Bolje da je ne cepamo, nego da bacamo kocku za nju, pa ko dobije.“ To se dogodilo da bi se ispunilo što je napisano u Pismu: „Moje haljine podeliše među sobom, kocku baciše za moju odeću.“ Vojnici tako i učine. Kod krsta su stajale Isusova majka, sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalena. Kada je Isus spazio majku i kraj nje učenika koji mu je bio miljenik, rekao je majci: „Ženo, evo ti sina.“ Zatim je rekao učeniku: „Evo ti majke.“ Od tog časa ju je učenik uzeo u svoju porodicu. Nakon ovoga, Isus je znao da se sve svršilo. A da bi se Pismo sasvim ispunilo, rekao je: „Žedan sam.“ Tu, u blizini, stajala je posuda puna kiselog vina. Tada su na štap isopa natakli sunđer natopljen kiselim vinom i prineli ga njegovim ustima. Kada je Isus okusio vino, rekao je: „Svršeno je.“ Glava mu tada klonu i on izdahnu. Pošto je taj dan bio Priprema, judejske vođe zamole Pilata da se razapetima slome noge, da njihova tela ne bi ostala na krstu preko subote. Naime, te subote je bio veliki praznik. Vojnici su tada došli do prvog razapetog i slomili mu noge, a potom su i drugom razapetom slomili noge. Kada su došli do Isusa i videli da je već mrtav, nisu mu slomili noge. Umesto toga, jedan vojnik mu je kopljem probo rebra. Otuda je odmah potekla krv i voda. To svedoči onaj koji je to video i njegovo svedočenje je istinito. On zna da govori istinu i svedoči da biste vi poverovali. Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je zapisano u Pismu: „Kost se njegova neće polomiti.“ Pismo opet kaže: „Gledaće onoga koga su proboli.“ Posle toga je Josif iz Arimateje zatražio od Pilata da odnese Isusovo telo. Josif je bio Isusov učenik, ali ne javno, jer se plašio judejskih vlasti. Tada je Josif došao, i sa Pilatovim odobrenjem, odneo Isusovo telo. Sa njim je došao i Nikodim, onaj koji je jednom po noći došao Isusu. Sa sobom je poneo oko trideset kilograma mirisnog bilja, smese izmirne i aloje. Tako oni uzmu Isusovo telo i obaviju ga platnom sa mirisnim biljem, po judejskom običaju sahranjivanja. A blizu mesta gde je Isus bio razapet, bio je jedan vrt. U tom vrtu se nalazila jedna nova grobnica u kojoj niko nije bio sahranjen. Pošto je bio judejski dan Pripreme, i pošto je ono mesto bilo blizu, položili su Isusovo telo u taj grob.
Jovan 19:8-42 Нови српски превод (NSP)
Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“ Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“ Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата ). То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне. Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“ Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“ Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“ Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну. Војници су тада преузели Исуса. Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота ). Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини. Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“ Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана. Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“ То се догодило да би се испунило што је написано у Писму: „Моје хаљине поделише међу собом, коцку бацише за моју одећу.“ Војници тако и учине. Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу. Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима. Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну. Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“ После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазила једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.
Jovan 19:8-42 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad dakle Pilat èu ovu rijeè, poboja se veæma. I opet uðe u sudnicu, i reèe Isusu: odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora. A Pilat mu reèe: zar meni ne govoriš? ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? Isus odgovori: ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veæi grijeh koji me predade tebi. Od tada gledaše Pilat da ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreæi: ako ovoga pustiš nijesi prijatelj æesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se æesaru. Pilat dakle èuvši ovu rijeè izvede Isusa napolje, i sjede na sudijnsku stolicu na mjestu koje se zove kaldrma a Jevrejski Gavata. A bješe petak uoèi pashe oko šestoga sahata; i Pilat reèe Jevrejima: evo car vaš. A oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reèe: zar cara vašega da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenièki: mi nemamo cara osim æesara. Tada im ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. I noseæi krst svoj iziðe na mjesto koje se zove košturnica a Jevrejski Golgota. Ondje ga razapeše, i s njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u srijedi. Pilat pak napisa i natpis i metnu na krst; i bješe napisano: Isus Nazareæanin car Judejski. I onaj natpis èitaše mnogi od Jevreja; jer mjesto bješe blizu grada gdje razapeše Isusa; i bješe napisano Jevrejski, Grèki, Latinski. A Jevrejski glavari sveštenièki govorahu Pilatu: ne piši: car Judejski, nego da sam reèe: ja sam car Judejski. Pilat odgovori: što pisah pisah. A vojnici kad razapeše Isusa uzeše njegove haljine i naèiniše èetiri dijela, svakome vojniku po dijel, i dolamu; a dolama ne bješe šivena nego izatkana sva s vrha do dna. Onda rekoše meðu sobom: da je ne deremo, nego da bacimo kocke za nju kome æe dopasti. Da se zbude pismo koje govori: razdijeliše haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju baciše kocke. Vojnici dakle tako uèiniše. A stajahu kod krsta Isusova mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. A Isus vidjevši mater i uèenika koga ljubljaše gdje stoji reèe materi svojoj: ženo! eto ti sina! Potom reèe uèeniku: eto ti matere! I od onoga èasa uze je uèenik k sebi. Potom znajuæi Isus da se veæ sve svrši, da se zbude pismo reèe: žedan sam. Ondje stajaše sud pun octa; a oni napuniše sunðer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima njegovijem. A kad primi Isus ocat reèe: svrši se. I preklonivši glavu predade duh. A buduæi da bješe petak, pa da ne bi tijela ostala na krstu u subotu jer bijaše veliki dan ona subota Jevreji moliše Pilata da im prebiju golijeni pa da ih skinu. Onda doðoše vojnici, i prvome dakle prebiše golijeni i drugome raspetome s njim. A došavši na Isusa, kad ga vidješe da je veæ umro, ne prebiše mu golijeni; Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziðe krv i voda. I onaj što vidje posvjedoèi, i svjedoèanstvo je njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi vjerujete. Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: kost njegova da se ne prelomi. I opet drugo pismo govori: pogledaæe onoga koga probodoše. A potom Josif iz Arimateje, koji bješe uèenik Isusov ali kradom od straha Jevrejskoga, moli Pilata da uzme tijelo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda doðe i uze tijelo Isusovo. A doðe i Nikodim, koji prije dolazi k Isusu noæu, i donese pomiješane smirne i aloja oko sto litara. I uzeše tijelo Isusovo, i obaviše ga platnom s mirisima, kao što je obièaj u Jevreja da ukopavaju. A bijaše blizu onoga mjesta gdje bješe razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne bješe metnut. Ondje dakle petka radi Jevrejskoga, jer bješe blizu grob, metnuše Isusa.