Еванђеље по Јовану 19

1Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. 2Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. 3Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.

4Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«

5Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«

6Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«

»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«

7А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«

8Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, 9па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«

Али Исус му не одговори.

10Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«

11»Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба#19,11 са неба Дословно: одозго.. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«

12Отада је Пилат настојао да га ослободи.

Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«

13Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. 14А био је Дан припреме за Пасху, око поднева#19,14 око поднева Дословно: око шестог часа..

Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«

15А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«

»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.

А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«

16Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.

Распеће

(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)

17Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – 18где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.

19Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. 20Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.

21Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«

22А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«

23Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.

24Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:

»Моју одећу разделише међу собом

и бацише коцку за моје одело.«#Пс 22,18

И војници тако и учинише.

25А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.

26Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«

27Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«

И од тога часа ученик је узе к себи.

Исусова смрт

(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)

28После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«

29А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.

30Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.

31Пошто је био Дан припреме#19,31 Дан припреме То јест: петак., Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан#19,31 Велики дан То јест: Пасха. – да им се поломе ноге, а тела скину. 32И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. 33А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, 34него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.

35За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – 36то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«#Пс 34,20; 2. Мојс 12,46; 4. Мојс 9,12

37А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«#Зах 12,10

Исусова сахрана

(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)

38После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри#19,39 око сто литри Око 34 килограма. мешавине смирне и алоја. 40Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.

Trenutno izabrano:

Еванђеље по Јовану 19: SB-ERV

Istaknuto

Podijeli

Kopiraj