Јован 19
19
1Тада Пилат преузе Исуса и казни га шибањем. 2Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурни огртач, 3те му прилажаху и говораху: „Здраво, царе јудејски”; и шамараху га. 4Затим Пилат поново изађе и рече им: „Ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице.” 5А Исус изађе напоље носећи трнов венац и пурпурни огртач. И рече им Пилат: „Ево човека.” 6Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: „Распни, распни!” Рече им Пилат: „Узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице.” 7Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и, по том закону, он мора да умре зато што се сам прогласио за Сина Божјег.”
8А кад Пилат чу ову реч, побоја се још више. 9И уђе опет у судницу, те рече Исусу: „Одакле си?” Но Исус му не даде одговора. 10Тада му Пилат рече: „Са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?” 11Исус одговори: „Не би ти имао никакве власти нада мном да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.” 12Од тада је Пилат настојао да га ослободи. Но Јудејци викаху говорећи: „Ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара, противи се цару.” 13А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове литостротос, а јеврејски гавата. 14А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејцима: „Ево вашега цара!” 15Но они викаху: „Узми, узми, распни га!” Рече им Пилат: „Да распнем вашега цара?” Првосвештеници одговорише: „Ми немамо цара осим ћесара.” 16Тада им га предаде да га распну.
Распеће
(Мт 27, 32-56; Мк 15, 21-41; Лк 23, 26-49)
17Тада преузеше Исуса; а он, носећи свој крст, изађе на место звано Лубања, јеврејски Голгота, 18где га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини. 19А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: „Исус Назарећанин, цар јудејски.” 20Овај натпис прочиташе многи Јудејци јер је близу града било место где је Исус разапет; а било је написано јеврејски, латински и грчки. 21Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: „Немој писати ‘цар јудејски’, него да је он рекао: ‘Ја сам цар јудејски.’” 22Пилат одговори: „Што сам написао – написао сам.” 23А војници, кад разапеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле. 24Тада рекоше међу собом: „Да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу коме ће припасти”; да се испуни Писмо [које каже]: „Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело.” Војници то учинише.
25А код Исусова крста стајаху његова мајка и сестра његове мајке Марија Клеопина и Марија Магдалена. 26А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: „Жено, ето ти сина!” 27Затим рече ученику: „Ето ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.” 29Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. 30Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух.
31Јудејци пак, како је био петак, да тела не би у суботу остала на крсту – јер је она субота била велики дан – замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32Тако дођоше војници и пребише голени првоме и другоме, распетом с њим; 33а кад дођоше до Исуса и видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34него му један од војника прободе копљем ребра, и одмах потекоше крв и вода. 35И очевидац је то посведочио, те је истинито његово сведочанство, и он зна да истину говори – да и ви верујете. 36Све се ово, наиме, догодило да се испуни Писмо: „Његова кост се неће преломити.” 37И још, друго Писмо каже: „Гледаће онога кога су проболи.”
Исусова сахрана
(Мт 27, 57-61; Мк 15, 42-47; Лк 23, 50-55)
38После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик, али тајни – због страха од Јудејаца – замоли Пилата да узме Исусово тело; и допусти Пилат. Тако дође и узе његово тело. 39А дође и Никодим, који му је први пут дошао ноћу, те донесе око сто литара помешане смирне и алоје. 40Тада узеше Исусово тело и обавише га платном с мирисима – како Јудејци обично сахрањују. 41А код места где је био разапет био је један врт, и у врту нов гроб у ком још нико није био сахрањен. 42Пошто је овај гроб био близу, због јудејског петка, сахранише ту Исуса.
Trenutno izabrano:
Јован 19: SNP_CNZ
Istaknuto
Podijeli
Kopiraj
Želiš li da tvoje istaknuto bude sačuvano na svim tvojim uređajima? Kreiraj nalog ili se prijavi
Copyright © Biblijsko društvo Srbije
