Jovan 19:1-30
Jovan 19:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада Пилат преузе Исуса и казни га шибањем. Војници пак оплетоше венац од трња, ставише му на главу, огрнуше му пурпурни огртач, те му прилажаху и говораху: „Здраво, царе јудејски”; и шамараху га. Затим Пилат поново изађе и рече им: „Ево, изводим вам га, да знате да на њему не налазим никакве кривице.” А Исус изађе напоље носећи трнов венац и пурпурни огртач. И рече им Пилат: „Ево човека.” Но, кад га првосвештеници и њихови службеници видеше, повикаше говорећи: „Распни, распни!” Рече им Пилат: „Узмите га ви и распните; ја не налазим на њему кривице.” Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и, по том закону, он мора да умре зато што се сам прогласио за Сина Божјег.” А кад Пилат чу ову реч, побоја се још више. И уђе опет у судницу, те рече Исусу: „Одакле си?” Но Исус му не даде одговора. Тада му Пилат рече: „Са мном не говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и да имам власт да те распнем?” Исус одговори: „Не би ти имао никакве власти нада мном да ти није дано одозго; зато је већи грех на ономе који ме је предао теби.” Од тада је Пилат настојао да га ослободи. Но Јудејци викаху говорећи: „Ако ослободиш овога, ниси царев пријатељ; ко год се сам издаје за цара, противи се цару.” А кад Пилат чу ове речи, изведе Исуса и седе на судијску столицу, на месту које се зове литостротос, а јеврејски гавата. А беше дан уочи Пасхе, око шестога часа; и рече Јудејцима: „Ево вашега цара!” Но они викаху: „Узми, узми, распни га!” Рече им Пилат: „Да распнем вашега цара?” Првосвештеници одговорише: „Ми немамо цара осим ћесара.” Тада им га предаде да га распну. Тада преузеше Исуса; а он, носећи свој крст, изађе на место звано Лубања, јеврејски Голгота, где га разапеше, и с њим другу двојицу, с једне и друге стране, а Исуса у средини. А Пилат написа и натпис и постави га на крст; беше, наиме, написано: „Исус Назарећанин, цар јудејски.” Овај натпис прочиташе многи Јудејци јер је близу града било место где је Исус разапет; а било је написано јеврејски, латински и грчки. Тада јудејски првосвештеници рекоше Пилату: „Немој писати ‘цар јудејски’, него да је он рекао: ‘Ја сам цар јудејски.’” Пилат одговори: „Што сам написао – написао сам.” А војници, кад разапеше Исуса, узеше његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доњу хаљину. А доња хаљина није била шивена, него сва изаткана одозго до доле. Тада рекоше међу собом: „Да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу коме ће припасти”; да се испуни Писмо [које каже]: „Разделише моје хаљине међу собом и бацише коцку за моје одело.” Војници то учинише. А код Исусова крста стајаху његова мајка и сестра његове мајке Марија Клеопина и Марија Магдалена. А Исус, видевши мајку и крај ње ученика кога је љубио, рече мајци: „Жено, ето ти сина!” Затим рече ученику: „Ето ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. После тога Исус, знајући да је већ све свршено, да би се Писмо сасвим испунило, рече: „Жедан сам.” Један суд пун оцта стајаше ту; тада сунђер пун оцта натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Но Исус, кад прими оцат, рече: „Свршено је”, и приклони главу, те предаде дух.
Jovan 19:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га. Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.« Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!« Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!« »Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.« А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!« Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?« Али Исус му не одговори. Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?« »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.« Отада је Пилат настојао да га ослободи. Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!« Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. А био је Дан припреме за Пасху, око поднева. Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!« А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!« »Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат. А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!« Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше. Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини. Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику. Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.« А Пилат им одговори: »Што написах – написах.« Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду. Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже: »Моју одећу разделише међу собом и бацише коцку за моје одело.« И војници тако и учинише. А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина. Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.« Затим рече ученику: »Ево ти мајке.« И од тога часа ученик је узе к себи. После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.« А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима. Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.
Jovan 19:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada je Pilat predao Isusa da ga išibaju. Vojnici, pak, opletoše venac od trnja i staviše mu ga na glavu. Ogrnuli su mu i kabanicu od porfire, pa su mu prilazili i govorili: „Zdravo, Care judejski!“ Uz to su ga šamarali. Pilat je ponovo izašao i rekao narodu: „Evo, izvodim vam ga, ali da znate: ja ne nalazim nikakvu krivicu na njemu.“ Isus izađe napolje sa trnovom krunom na glavi i skerletnom kabanicom na sebi. Onda im je Pilat rekao: „Evo čoveka!“ Kada su ga vodeći sveštenici i stražari videli, povikali su: „Razapni ga, razapni!“ Pilat im reče: „Uzmite ga vi, pa ga razapnite. Ja ne nalazim nikakvu krivicu na njemu.“ Jevreji mu odgovoriše: „Mi imamo Zakon i po tom Zakonu on mora da umre, jer je tvrdio da je Sin Božiji.“ Kada je Pilat to čuo, još više se uplašio. Ušao je u pretorijum i ponovo upitao Isusa: „Odakle si ti?“ Isus mu nije ništa odgovorio. Pilat mu onda reče: „Zar sa mnom nećeš da govoriš? Zar ne znaš da imam vlast da te oslobodim, kao i vlast da te razapnem?“ Isus mu odgovori: „Ne bi ti imao nikakvu vlast nada mnom, da ti nije dana od gore. Zato je veći greh na onome koji me je tebi predao.“ Od tog časa je Pilat još više nastojao da oslobodi Isusa. A Jevreji su i dalje vikali, govoreći: „Ako oslobodiš ovog, nisi prijatelj rimskom caru! Ko sebe proglašava za cara, protivi se rimskom caru!“ Kada je Pilat čuo te reči, izveo je Isusa i seo na sudijsku stolicu, na mestu koje se zove Litostrotos (jevrejski: Gavata ). To je bio dan Pripreme uoči praznika Pashe, negde oko podne. Pilat reče Jevrejima: „Evo vašeg Cara!“ Jevreji povikaše: „Smakni ga! Smakni! Razapni ga!“ Pilat im reče: „Zar da vašeg Cara razapnem?“ Vodeći sveštenici odgovoriše: „Mi nemamo drugog cara osim rimskog cara.“ Tada im je Pilat predao Isusa da ga razapnu. Vojnici su tada preuzeli Isusa. Noseći svoj krst, došao je na mesto koje se zove „Mesto lobanje“ (jevrejski: Golgota ). Tu su ga razapeli na krst, a sa njim drugu dvojicu, njemu s obe strane, tako da je Isus bio u sredini. Pilat je napisao natpis i dao da se postavi na krst. Na njemu je bilo napisano: „ISUS NAZAREćANIN, CAR JUDEJSKI“. Ovaj natpis su mnogi Jevreji pročitali, jer je mesto gde je Isus bio razapet bilo blizu grada. Natpis je bio napisan na jevrejskom, latinskom i grčkom. Tada su judejski vodeći sveštenici rekli Pilatu: „Nemoj da napišeš: ’Car judejski’, nego: ’Taj je za sebe tvrdio: „Ja sam Car judejski.“’“ Pilat odgovori: „Napisao sam što sam napisao.“ Kada su vojnici razapeli Isusa, uzeli su njegovu odeću i podelili je među sobom na četiri dela, svakom po deo. Uzeli su i donju haljinu, koja nije bila šivena, nego sva izatkana. Zato su rekli jedan drugom: „Bolje da je ne cepamo, nego da bacamo kocku za nju, pa ko dobije.“ To se dogodilo da bi se ispunilo što je napisano u Pismu: „Moje haljine podeliše među sobom, kocku baciše za moju odeću.“ Vojnici tako i učine. Kod krsta su stajale Isusova majka, sestra njegove majke, Marija Klopina, i Marija Magdalena. Kada je Isus spazio majku i kraj nje učenika koji mu je bio miljenik, rekao je majci: „Ženo, evo ti sina.“ Zatim je rekao učeniku: „Evo ti majke.“ Od tog časa ju je učenik uzeo u svoju porodicu. Nakon ovoga, Isus je znao da se sve svršilo. A da bi se Pismo sasvim ispunilo, rekao je: „Žedan sam.“ Tu, u blizini, stajala je posuda puna kiselog vina. Tada su na štap isopa natakli sunđer natopljen kiselim vinom i prineli ga njegovim ustima. Kada je Isus okusio vino, rekao je: „Svršeno je.“ Glava mu tada klonu i on izdahnu.
Jovan 19:1-30 Нови српски превод (NSP)
Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали. Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи. Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“ Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су: „Разапни га, разапни!“ Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“ Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“ Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“ Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“ Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата ). То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне. Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“ Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“ Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“ Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну. Војници су тада преузели Исуса. Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота ). Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини. Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“ Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана. Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“ То се догодило да би се испунило што је написано у Писму: „Моје хаљине поделише међу собом, коцку бацише за моју одећу.“ Војници тако и учине. Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу. Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима. Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
Jovan 19:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada dakle Pilat uze Isusa i šiba ga. I vojnici spletavši vijenac od trnja metnuše mu na glavu, i obukoše mu skerletnu haljinu, I govorahu: zdravo, care Judejski! i bijahu ga po obrazima. Onda Pilat iziðe opet napolje, i reèe im: evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakve krivice. A Isus iziðe napolje pod vijencem od trnja i u skerletnoj haljini. I reèe im Pilat: evo èovjeka! A kad ga vidješe glavari sveštenièki i momci, povikaše govoreæi: raspni ga, raspni. Pilat im reèe: uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice. Odgovoriše mu Jevreji: mi imamo zakon i po zakonu našemu valja da umre, jer naèini sebe sinom Božijim. Kad dakle Pilat èu ovu rijeè, poboja se veæma. I opet uðe u sudnicu, i reèe Isusu: odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora. A Pilat mu reèe: zar meni ne govoriš? ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te? Isus odgovori: ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veæi grijeh koji me predade tebi. Od tada gledaše Pilat da ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreæi: ako ovoga pustiš nijesi prijatelj æesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se æesaru. Pilat dakle èuvši ovu rijeè izvede Isusa napolje, i sjede na sudijnsku stolicu na mjestu koje se zove kaldrma a Jevrejski Gavata. A bješe petak uoèi pashe oko šestoga sahata; i Pilat reèe Jevrejima: evo car vaš. A oni vikahu: uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reèe: zar cara vašega da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenièki: mi nemamo cara osim æesara. Tada im ga dakle predade da se razapne. A oni uzeše Isusa i odvedoše. I noseæi krst svoj iziðe na mjesto koje se zove košturnica a Jevrejski Golgota. Ondje ga razapeše, i s njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u srijedi. Pilat pak napisa i natpis i metnu na krst; i bješe napisano: Isus Nazareæanin car Judejski. I onaj natpis èitaše mnogi od Jevreja; jer mjesto bješe blizu grada gdje razapeše Isusa; i bješe napisano Jevrejski, Grèki, Latinski. A Jevrejski glavari sveštenièki govorahu Pilatu: ne piši: car Judejski, nego da sam reèe: ja sam car Judejski. Pilat odgovori: što pisah pisah. A vojnici kad razapeše Isusa uzeše njegove haljine i naèiniše èetiri dijela, svakome vojniku po dijel, i dolamu; a dolama ne bješe šivena nego izatkana sva s vrha do dna. Onda rekoše meðu sobom: da je ne deremo, nego da bacimo kocke za nju kome æe dopasti. Da se zbude pismo koje govori: razdijeliše haljine moje meðu sobom, i za dolamu moju baciše kocke. Vojnici dakle tako uèiniše. A stajahu kod krsta Isusova mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina. A Isus vidjevši mater i uèenika koga ljubljaše gdje stoji reèe materi svojoj: ženo! eto ti sina! Potom reèe uèeniku: eto ti matere! I od onoga èasa uze je uèenik k sebi. Potom znajuæi Isus da se veæ sve svrši, da se zbude pismo reèe: žedan sam. Ondje stajaše sud pun octa; a oni napuniše sunðer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima njegovijem. A kad primi Isus ocat reèe: svrši se. I preklonivši glavu predade duh.