Knjiga o sudijama 7:1-22
Knjiga o sudijama 7:1-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Поранише Јеровал (а то је Гедеон) и сав народ који је био с њим и распоредише се код извора Арода. Логор мадијански био је северно од њих, у долини испод горе Морек. Тада Господ рече Гедеону: „Превише је народа с тобом. Кад бих предао Мадијанце у његове руке, Израиљ би се хвалио у инат мени и говорио би: ‘Својом руком сам се спасао!’ Зато сада разгласи да чује народ и реци: ‘Ко се боји и кога је страх нека се врати. Нека одступи од горе Галад.’” Тада се вратише двадесет две хиљаде из народа. Десет хиљада људи остаде. Господ рече Гедеону: „Још увек је превише народа. Поведи их на воду и тамо ћу их изабрати. За кога ти кажем да иде с тобом, тај нека иде с тобом. За кога ти кажем да не иде с тобом, тај нека не иде с тобом.” Он поведе народ на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Оног који лапће језиком воду као што лапћу пси издвој на страну од оних који клекну да пију.” Оних који су лаптали или рукама приносили воду устима било је три стотине људи. Остали народ је клечао док је пио. Тада рече Господ Гедеону: „Са оних триста људи који су лаптали воду избавићу вас и предаћу Мадијанце у ваше руке. Остали нека се врате сваки својој кући.” Он отпусти људе Израиљце да иду сваки у свој шатор. Задржа оних триста људи. Понеше храну и рогове. Логор мадијански је био пред њим у равници. Те ноћи рече му Господ: „Устани, сиђи у логор јер ти га предајем у руке. Ако се бојиш да сиђеш сам, сиђи у логор са Фуром, момком својим. Слушај шта они говоре. Охрабрићеш се и напашћеш логор.” Тада он сиђе са својим момком Фуром до логорске страже. Мадијанци, Амаличани и сав источни народ лежали су у долини, бројни као скакавци. Њиховим камилама не беше броја. Било их је као песка на обали мора. Гедеон приђе и, гле, један је причао другу своме шта је сањао говорећи: „Сањам ја, као печен јечмен хлеб котрља се према логору мадијанском. Докотрља се до једног шатора, погоди га и обори. Он се окрете наопачке.” Друг му одговори говорећи: „То није ништа друго него мач Израиљца Гедеона, сина Јоасовог. Бог му је предао у руке Мадијанце и сав логор.” Кад Гедеон чу приповедање сна и његово тумачење, паде ничице. Потом се врати у логор израиљски и рече: „Устајте јер вам је Господ предао у руке логор мадијански!” Затим раздели триста људи у три групе и даде сваком рог у руку, празан врч и бакљу у врчу. Тада им рече: „Гледајте мене, па тако и радите! Гле, кад ја дођем на крај логора, урадите оно што ја урадим! Кад ја дунем у рог и сви који су са мном, тада и ви затрубите у рогове око целог логора и вичите: ‘За Господа и за Гедеона!’” Кад су дошли Гедеон и сто људи који су били с њим на крај логора, почетком средње страже, тек што су променили стражу, они дунуше у рогове и разбише врчеве које су имали у рукама. Тако три групе дунуше у рогове и разбише врчеве. У левој руци су држали бакље, а у десној рогове у које су дували и повикаше: „Мач Господњи и Гедеонов!” Сваки је стајао на свом месту око логора. Тада се узбуни цео логор, почеше викати и бежати. Док су они дували у триста рогова, Господ учини да они у логору управе мач један против другог. Сва се војска разбежа до Вет-Асете према Зерерату, до обале Авел-Меола, код Тавата.
Knjiga o sudijama 7:1-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јерув-Ваал, то јест Гедеон, и сва војска с њим устадоше рано ујутро и утаборише се код Ен-Харода. Табор Мидјанаца био је северно од њих, у долини близу брда Море. ГОСПОД рече Гедеону: »С тобом је превише војске да бих Мидјанце могао да јој предам у руке. Да се Израел не би хвалисао говорећи: ‚Својом снагом сам се спасао‘, објави војсци: ‚Ко се боји и дрхти од страха, нека се окрене и оде са горе Гилад.‘« И двадесет две хиљаде војника оде, а остаде десет хиљада. ГОСПОД рече Гедеону: »Још има превише војске. Одведи их доле до воде, а ја ћу их тамо пробрати за тебе. За кога ти кажем: ‚Нека овај иде с тобом,‘ тај нека иде. Али за кога кажем: ‚Нека овај не иде с тобом,‘ тај нека не иде.« Тако Гедеон одведе војску доле до воде, а ГОСПОД му рече: »Одвој оне који језиком лапћу воду као пас од оних који клекну да пију.« Три стотине људи је лаптало воду, руком је приносећи устима, а сви остали су клекнули да пију. ГОСПОД рече Гедеону: »Спашћу вас са ових три стотине који су лаптали воду и предаћу Мидјанце у твоје руке. Остали нека иду кући.« Тако Гедеон посла остале Израелце кући, а задржа оних три стотине људи, који од осталих преузеше залихе хране и овнујске рогове. А мидјански табор налазио се испод њега, у долини. Те ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Устани и нападни табор, јер ћу ти га предати у руке. Ако се бојиш да га нападнеш, сиђи до табора са својим слугом Пуром и слушај шта говоре, па ћеш после тога имати храбрости да га нападнеш.« И Гедеон и његов слуга Пура сиђоше до првих таборских стража. Мидјанци, Амалечани и сви остали источни народи сместили су се у долини као јато скакаваца. Њиховим камилама није се знало броја – било их је као песка на морској обали. Гедеон стиже баш кад је један човек свом другу причао свој сан. »Сањао сам«, рече, »како се округао јечмени хлеб укотрљао у мидјански табор и ударио у један шатор таквом силином да се шатор преврнуо и срушио.« А друг му одврати: »То није ништа друго него мач Гедеона сина Јоашевог, Израелца. Бог му је предао у руке Мидјанце и цео овај табор.« Када је Гедеон чуо сан и његово тумачење, поклони се ГОСПОДУ, па се врати у Израелов табор и викну: »Устајте! ГОСПОД је мидјански табор предао у ваше руке!« Потом подели оних три стотине људи у три чете, па сваком човеку у руке даде овнујски рог и празан ћуп у коме је била бакља. »Гледајте мене«, рече им, »и чините што и ја. Кад стигнем до руба табора, урадите исто што и ја. А кад ја и сви који су са мном дунемо у рогове, дуните и ви у своје свуда око табора и вичите: ‚За ГОСПОДА и за Гедеона!‘« Гедеон и стотину људи с њим дођоше до руба табора у време када је почињала средња стража, одмах након смене страже, па дунуше у рогове и разбише ћупове који су им били у рукама. Све три чете дунуше у рогове и поразбијаше ћупове. Стежући бакље у левој руци, а у десној држећи рогове у које ће дунути, повикаше: »Мач за ГОСПОДА и за Гедеона!« Док је сваки држао свој положај око табора, сви Мидјанци почеше да беже, вичући. Када се огласило три стотине рогова, ГОСПОД учини да људи по целом табору мачем насрну један на другог. Војска побеже до Бет-Шите према Церери, све до границе Авел-Мехоле близу Табата.
Knjiga o sudijama 7:1-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Porani Jeroval, to jest, Gedeon, i sav narod koji je bio s njim utabori se kod En-Aroda. Madijanski tabor je bio severno od njegovog, u dolini podno brda More. Gospod reče Gedeonu: „Suviše je naroda s tobom da bih predao Madijance u njihove ruke; inače bi Izrailj mogao da se hvali na moj račun, govoreći: ’Moja me je ruka spasla.’ Zato objavi narodu: ’Ko se plaši i drhti, neka napusti galadsku goru i neka se vrati.’“ Vratilo se dvadeset dve hiljade ljudi. Ostalo je deset hiljada. Gospod reče Gedeonu: „Još je suviše naroda. Siđi s narodom na vodu, a ja ću ih iskušati tamo za tebe. Za koga ti kažem: ’Neka ovaj pođe s tobom’, taj neka pođe s tobom. A za koga ti kažem: ’Ovaj neka ne pođe sa tobom’, taj neka ne pođe.“ Gedeon siđe sa narodom na vodu. Tada Gospod reče Gedeonu: „Odvoj na jednu stranu sve one koji lapću vodu jezikom, kao što pas lapće, od onih koji kleče na kolenima dok piju.“ Onih koji su laptali prinoseći vodu k ustima bilo je tri stotine. Sav ostali narod je klečao na kolenima dok je pio vodu. Gospod reče Gedeonu: „Izbaviću vas sa ovih tri stotine koji su laptali. Madijance ću predati u tvoje ruke. Sav ostali narod neka se vrati, svaki u svoje mesto.“ Oni što su ostali preuzeli su hranu i rogove od naroda, a onda je Gedeon poslao sve Izrailjce u njihove šatore. Zadržao je samo njih tri stotine. Madijanski tabor je bio ispod njega u dolini. Te noći mu Gospod reče: „Ustani, siđi u tabor, jer sam ti ga predao u ruke. Ali ako se bojiš da siđeš u boj, siđi u tabor ti i tvoj sluga, Fura. Slušaj šta govore. Posle toga ćeš se ohrabriti, te ćeš sići i napasti tabor.“ Gedeon siđe sa svojim slugom Furom do vojnih redova na obodu tabora. A Madijanci, Amaličani i svi istočni narodi bili su prekrili dolinu kao veliko mnoštvo skakavaca. Njihovim kamilama nije bilo broja; bilo ih je kao peska na morskoj obali. Gedeon je stigao tamo baš kad je jedan čovek pričao svome drugu svoj san. Govorio je: „Evo, ovo je san koji sam usnio: video sam pogaču ječmenog hleba kako se kotrlja u madijanski tabor. Kad je došla do jednog šatora i udarila ga, šator se prevrnuo i pao.“ Njegov drug mu odgovori: „To nije ništa drugo nego li mač Gedeona, sina Joasova, Izrailjca. Bog je u njegove ruke predao Madijance i sav tabor.“ Kad je Gedeon čuo kako je onaj ispričao san i kako ga je drugi protumačio, poklonio se Bogu i vratio se u izrailjski tabor. Onda je rekao: „Ustajte, jer je Gospod predao u vaše ruke madijanski tabor!“ Tih tri stotine ljudi je podelio u tri čete i svakom je u ruke dao po jedan rog, prazan krčag i baklju. Baklje su bile u krčazima. „Gledajte mene – reče im – i radite što i ja. Kad dođem do ruba tabora, radite ono što ja radim. Kad ja zatrubim u rog i svi oni koji budu sa mnom, onda i vi zatrubite u rogove svuda oko tabora i kličite: ’Za Gospoda i Gedeona!’“ Gedeon je došao sa stotinom ljudi za sobom na rub tabora, pri početku ponoćne straže. Smena straže je tek bila izvršena. Tada su zatrubili u rogove i razbili krčage koje su imali u rukama. Tako su sve tri čete zatrubile u rogove i razbile krčage. Noseći baklje u levoj ruci, a rogove da trube u desnoj, klicali su: „Mač za Gospoda i Gedeona!“ Svaki čovek je ostao da stoji na svom mestu oko tabora, dok se sav tabor dao u beg. Madijanci su vičući stali da beže. Kad su onih tri stotine zatrubili u rogove, Gospod je učinio da Madijanci u celom taboru okrenu mačeve jedni na druge. Vojska pobeže sve do Vet-Asete, u pravcu Serere, do obale Avel-Meole kod Tavata.
Knjiga o sudijama 7:1-22 Нови српски превод (NSP)
Порани Јеровал, то јест, Гедеон, и сав народ који је био с њим утабори се код Ен-Арода. Мадијански табор је био северно од његовог, у долини подно брда Море. Господ рече Гедеону: „Сувише је народа с тобом да бих предао Мадијанце у њихове руке; иначе би Израиљ могао да се хвали на мој рачун, говорећи: ’Моја ме је рука спасла.’ Зато објави народу: ’Ко се плаши и дрхти, нека напусти галадску гору и нека се врати.’“ Вратило се двадесет две хиљаде људи. Остало је десет хиљада. Господ рече Гедеону: „Још је сувише народа. Сиђи с народом на воду, а ја ћу их искушати тамо за тебе. За кога ти кажем: ’Нека овај пође с тобом’, тај нека пође с тобом. А за кога ти кажем: ’Овај нека не пође са тобом’, тај нека не пође.“ Гедеон сиђе са народом на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Одвој на једну страну све оне који лапћу воду језиком, као што пас лапће, од оних који клече на коленима док пију.“ Оних који су лаптали приносећи воду к устима било је три стотине. Сав остали народ је клечао на коленима док је пио воду. Господ рече Гедеону: „Избавићу вас са ових три стотине који су лаптали. Мадијанце ћу предати у твоје руке. Сав остали народ нека се врати, сваки у своје место.“ Они што су остали преузели су храну и рогове од народа, а онда је Гедеон послао све Израиљце у њихове шаторе. Задржао је само њих три стотине. Мадијански табор је био испод њега у долини. Те ноћи му Господ рече: „Устани, сиђи у табор, јер сам ти га предао у руке. Али ако се бојиш да сиђеш у бој, сиђи у табор ти и твој слуга, Фура. Слушај шта говоре. После тога ћеш се охрабрити, те ћеш сићи и напасти табор.“ Гедеон сиђе са својим слугом Фуром до војних редова на ободу табора. А Мадијанци, Амаличани и сви источни народи били су прекрили долину као велико мноштво скакаваца. Њиховим камилама није било броја; било их је као песка на морској обали. Гедеон је стигао тамо баш кад је један човек причао своме другу свој сан. Говорио је: „Ево, ово је сан који сам уснио: видео сам погачу јечменог хлеба како се котрља у мадијански табор. Кад је дошла до једног шатора и ударила га, шатор се преврнуо и пао.“ Његов друг му одговори: „То није ништа друго него ли мач Гедеона, сина Јоасова, Израиљца. Бог је у његове руке предао Мадијанце и сав табор.“ Кад је Гедеон чуо како је онај испричао сан и како га је други протумачио, поклонио се Богу и вратио се у израиљски табор. Онда је рекао: „Устајте, јер је Господ предао у ваше руке мадијански табор!“ Тих три стотине људи је поделио у три чете и сваком је у руке дао по један рог, празан крчаг и бакљу. Бакље су биле у крчазима. „Гледајте мене – рече им – и радите што и ја. Кад дођем до руба табора, радите оно што ја радим. Кад ја затрубим у рог и сви они који буду са мном, онда и ви затрубите у рогове свуда око табора и кличите: ’За Господа и Гедеона!’“ Гедеон је дошао са стотином људи за собом на руб табора, при почетку поноћне страже. Смена страже је тек била извршена. Тада су затрубили у рогове и разбили крчаге које су имали у рукама. Тако су све три чете затрубиле у рогове и разбиле крчаге. Носећи бакље у левој руци, а рогове да трубе у десној, клицали су: „Мач за Господа и Гедеона!“ Сваки човек је остао да стоји на свом месту око табора, док се сав табор дао у бег. Мадијанци су вичући стали да беже. Кад су оних три стотине затрубили у рогове, Господ је учинио да Мадијанци у целом табору окрену мачеве једни на друге. Војска побеже све до Вет-Асете, у правцу Серере, до обале Авел-Меоле код Тавата.
Knjiga o sudijama 7:1-22 Sveta Biblija (SRP1865)
I urani Jeroval, to je Gedeon, i sav narod što bijaše s njim, i stadoše u oko kod izvora Aroda; a vojska Madijanska bješe mu sa sjevera kraj gore Moreha u dolini. A Gospod reèe Gedeonu: mnogo je naroda s tobom, zato im neæu dati Madijana u ruke, da se ne bi hvalio Izrailj suprot meni govoreæi: moja me ruka izbavi. Nego sada oglasi da èuje narod i reci: ko se boji i koga je strah, neka se vrati i nek ide odmah ka gori Galadu. I vrati se iz naroda dvadeset i dvije tisuæe; a deset tisuæa osta. Opet reèe Gospod Gedeonu: još je mnogo naroda; svedi ih na vodu, i ondje æu ti ih prebrati; za kojega ti god reèem: taj neka ide s tobom, neka ide s tobom; a za koga ti god reèem: taj neka ne ide s tobom, neka ne ide. I svede narod na vodu; a Gospod reèe Gedeonu: koji stane laptati jezikom vodu, kao što lapæe pas, metni ga na stranu; tako i svakoga koji klekne na koljena da pije. I onijeh koji laptaše, rukom svojom k ustima prinesavši vodu, bješe tri stotine ljudi; a sav ostali narod kleèe na koljena svoja da piju vode. Tada reèe Gospod Gedeonu: s tijeh trista ljudi koji laptaše vodu izbaviæu vas i predaæu ti u ruke Madijane; neka dakle odlazi sav ovaj narod svaki na svoje mjesto. I narod uze brašnjenice i trube; i Gedeon otpusti sve ljude Izrailjce da idu svaki u svoj šator, a onijeh trista ljudi zadrža. A oko Madijanski bijaše niže njega u dolini. I onu noæ reèe mu Gospod: ustani, siði u oko, jer ti ga dadoh u ruke. Ako li se bojiš sam siæi, siði u oko sa Furom momkom svojim, I èuæeš šta govore, pa æe ti osiliti ruke i udariæeš na oko. I siðe on i Fura momak njegov do kraja vojske koja bijaše u okolu. A Madijani i Amalici i sav narod istoèni ležahu po dolini kao skakavci, tako ih bješe mnogo; i kamilama njihovijem ne bješe broja; bješe ih mnogo kao pijeska po brijegu morskom. I kad doðe Gedeon, a to jedan pripovijedaše drugu svojemu san, i govoraše: gle, usnih, a to peèen hljeb jeèmen kotrljaše se k okolu Madijanskom i doðe do šatora i stade udarati o njih, te padahu, i ispremeta ih, i popadaše šatori. A drug mu odgovori i reèe: to nije drugo nego maè Gedeona sina Joasova èovjeka Izrailjca; predao mu je u ruke Bog Madijane i sav ovaj oko. I kad Gedeon èu kako onaj pripovjedi san i kako ga ovaj istumaèi, pokloni se i vrati se u oko Izrailjski i reèe: ustajte, jer vam dade Gospod u ruke oko Madijanski. Potom razdijeli trista ljudi u tri èete, i dade svakome po trubu u ruku i po prazan žban i po luè u žban. I reèe im: na mene gledajte, pa tako èinite; gle, je æu doæi na kraj okola, pa šta ja ušèinim, to èinite. Kad ja zatrubim u trubu i svi koji budu sa mnom, tada i vi zatrubite u trube oko svega okola, i vièite: maè Gospodnji i Gedeonov. I doðe Gedeon i sto ljudi što bijahu s njim na kraj okola, u poèetak srednje straže, istom bijahu promijenili stražu; a oni zatrubiše u trube i polupaše žbanove koje imahu u rukama. Tako tri èete zatrubiše u trube i polupaše žbanove, i držahu u lijevoj ruci luèeve a u desnoj trube trubeæi, i povikaše: maè Gospodnji i Gedeonov. I stadoše svaki na svom mjestu oko vojske; a sva se vojska smete i stadoše vikati i bježati. A kad zatrubiše u trube onijeh tri stotine, Gospod obrati maè svakome na druga njegova po svemu okolu, te pobježe vojska do Vet-Asete, u Zererat, do obale Avel-meolske kod Tavata.