Knjiga o sudijama 7:1-22

Porani Jeroval, to jest, Gedeon, i sav narod koji je bio s njim utabori se kod En-Aroda. Madijanski tabor je bio severno od njegovog, u dolini podno brda More. Gospod reče Gedeonu: „Suviše je naroda s tobom da bih predao Madijance u njihove ruke; inače bi Izrailj mogao da se hvali na moj račun, govoreći: ’Moja me je ruka spasla.’ Zato objavi narodu: ’Ko se plaši i drhti, neka napusti galadsku goru i neka se vrati.’“ Vratilo se dvadeset dve hiljade ljudi. Ostalo je deset hiljada. Gospod reče Gedeonu: „Još je suviše naroda. Siđi s narodom na vodu, a ja ću ih iskušati tamo za tebe. Za koga ti kažem: ’Neka ovaj pođe s tobom’, taj neka pođe s tobom. A za koga ti kažem: ’Ovaj neka ne pođe sa tobom’, taj neka ne pođe.“ Gedeon siđe sa narodom na vodu. Tada Gospod reče Gedeonu: „Odvoj na jednu stranu sve one koji lapću vodu jezikom, kao što pas lapće, od onih koji kleče na kolenima dok piju.“ Onih koji su laptali prinoseći vodu k ustima bilo je tri stotine. Sav ostali narod je klečao na kolenima dok je pio vodu. Gospod reče Gedeonu: „Izbaviću vas sa ovih tri stotine koji su laptali. Madijance ću predati u tvoje ruke. Sav ostali narod neka se vrati, svaki u svoje mesto.“ Oni što su ostali preuzeli su hranu i rogove od naroda, a onda je Gedeon poslao sve Izrailjce u njihove šatore. Zadržao je samo njih tri stotine. Madijanski tabor je bio ispod njega u dolini. Te noći mu Gospod reče: „Ustani, siđi u tabor, jer sam ti ga predao u ruke. Ali ako se bojiš da siđeš u boj, siđi u tabor ti i tvoj sluga, Fura. Slušaj šta govore. Posle toga ćeš se ohrabriti, te ćeš sići i napasti tabor.“ Gedeon siđe sa svojim slugom Furom do vojnih redova na obodu tabora. A Madijanci, Amaličani i svi istočni narodi bili su prekrili dolinu kao veliko mnoštvo skakavaca. Njihovim kamilama nije bilo broja; bilo ih je kao peska na morskoj obali. Gedeon je stigao tamo baš kad je jedan čovek pričao svome drugu svoj san. Govorio je: „Evo, ovo je san koji sam usnio: video sam pogaču ječmenog hleba kako se kotrlja u madijanski tabor. Kad je došla do jednog šatora i udarila ga, šator se prevrnuo i pao.“ Njegov drug mu odgovori: „To nije ništa drugo nego li mač Gedeona, sina Joasova, Izrailjca. Bog je u njegove ruke predao Madijance i sav tabor.“ Kad je Gedeon čuo kako je onaj ispričao san i kako ga je drugi protumačio, poklonio se Bogu i vratio se u izrailjski tabor. Onda je rekao: „Ustajte, jer je Gospod predao u vaše ruke madijanski tabor!“ Tih tri stotine ljudi je podelio u tri čete i svakom je u ruke dao po jedan rog, prazan krčag i baklju. Baklje su bile u krčazima. „Gledajte mene – reče im – i radite što i ja. Kad dođem do ruba tabora, radite ono što ja radim. Kad ja zatrubim u rog i svi oni koji budu sa mnom, onda i vi zatrubite u rogove svuda oko tabora i kličite: ’Za Gospoda i Gedeona!’“ Gedeon je došao sa stotinom ljudi za sobom na rub tabora, pri početku ponoćne straže. Smena straže je tek bila izvršena. Tada su zatrubili u rogove i razbili krčage koje su imali u rukama. Tako su sve tri čete zatrubile u rogove i razbile krčage. Noseći baklje u levoj ruci, a rogove da trube u desnoj, klicali su: „Mač za Gospoda i Gedeona!“ Svaki čovek je ostao da stoji na svom mestu oko tabora, dok se sav tabor dao u beg. Madijanci su vičući stali da beže. Kad su onih tri stotine zatrubili u rogove, Gospod je učinio da Madijanci u celom taboru okrenu mačeve jedni na druge. Vojska pobeže sve do Vet-Asete, u pravcu Serere, do obale Avel-Meole kod Tavata.