Судије 7:1-22

Поранише Јеровал (а то је Гедеон) и сав народ који је био с њим и распоредише се код извора Арода. Логор мадијански био је северно од њих, у долини испод горе Морек. Тада Господ рече Гедеону: „Превише је народа с тобом. Кад бих предао Мадијанце у његове руке, Израиљ би се хвалио у инат мени и говорио би: ‘Својом руком сам се спасао!’ Зато сада разгласи да чује народ и реци: ‘Ко се боји и кога је страх нека се врати. Нека одступи од горе Галад.’” Тада се вратише двадесет две хиљаде из народа. Десет хиљада људи остаде. Господ рече Гедеону: „Још увек је превише народа. Поведи их на воду и тамо ћу их изабрати. За кога ти кажем да иде с тобом, тај нека иде с тобом. За кога ти кажем да не иде с тобом, тај нека не иде с тобом.” Он поведе народ на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Оног који лапће језиком воду као што лапћу пси издвој на страну од оних који клекну да пију.” Оних који су лаптали или рукама приносили воду устима било је три стотине људи. Остали народ је клечао док је пио. Тада рече Господ Гедеону: „Са оних триста људи који су лаптали воду избавићу вас и предаћу Мадијанце у ваше руке. Остали нека се врате сваки својој кући.” Он отпусти људе Израиљце да иду сваки у свој шатор. Задржа оних триста људи. Понеше храну и рогове. Логор мадијански је био пред њим у равници. Те ноћи рече му Господ: „Устани, сиђи у логор јер ти га предајем у руке. Ако се бојиш да сиђеш сам, сиђи у логор са Фуром, момком својим. Слушај шта они говоре. Охрабрићеш се и напашћеш логор.” Тада он сиђе са својим момком Фуром до логорске страже. Мадијанци, Амаличани и сав источни народ лежали су у долини, бројни као скакавци. Њиховим камилама не беше броја. Било их је као песка на обали мора. Гедеон приђе и, гле, један је причао другу своме шта је сањао говорећи: „Сањам ја, као печен јечмен хлеб котрља се према логору мадијанском. Докотрља се до једног шатора, погоди га и обори. Он се окрете наопачке.” Друг му одговори говорећи: „То није ништа друго него мач Израиљца Гедеона, сина Јоасовог. Бог му је предао у руке Мадијанце и сав логор.” Кад Гедеон чу приповедање сна и његово тумачење, паде ничице. Потом се врати у логор израиљски и рече: „Устајте јер вам је Господ предао у руке логор мадијански!” Затим раздели триста људи у три групе и даде сваком рог у руку, празан врч и бакљу у врчу. Тада им рече: „Гледајте мене, па тако и радите! Гле, кад ја дођем на крај логора, урадите оно што ја урадим! Кад ја дунем у рог и сви који су са мном, тада и ви затрубите у рогове око целог логора и вичите: ‘За Господа и за Гедеона!’” Кад су дошли Гедеон и сто људи који су били с њим на крај логора, почетком средње страже, тек што су променили стражу, они дунуше у рогове и разбише врчеве које су имали у рукама. Тако три групе дунуше у рогове и разбише врчеве. У левој руци су држали бакље, а у десној рогове у које су дували и повикаше: „Мач Господњи и Гедеонов!” Сваки је стајао на свом месту око логора. Тада се узбуни цео логор, почеше викати и бежати. Док су они дували у триста рогова, Господ учини да они у логору управе мач један против другог. Сва се војска разбежа до Вет-Асете према Зерерату, до обале Авел-Меола, код Тавата.